U procesu otvaranja uprave u Srbiji ima pomaka, ali ostalo je još puno toga da se uradi, pokazao je Izveštaj o sprovođenju Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu, koji je predstavio Centar za evropske politike (CEP).
„Od svih obaveza koje je Srbija bila dužna da ispuni, nakon godinu dana je samo jedna ocenjena kao ispunjena u potpunosti, dok je 57% obaveza ocenjeno kao delimično ispunjeno. Dakle, napretka svakako ima, ali i nedostataka, najviše kada je u pitanju kašnjenje u preduzimanju nekih mera“, rekla je Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.
Značajno je to što je, kako je Izveštaj pokazao, ostvaren napredak u komunikaciji uprave sa građanima, budući da je dužnost uprave da građanima, kao poreskim obveznicima, redovno dostavlja informacije o radu i bude otvorena u svojim aktivnostima, poručuju iz CEP-a.
„Treba da budemo svesni da se stagnacija u otvaranju uprave direktno negativno odražava i na stepen demokratičnosti i odgovornosti u zemlji, budući da nema odgovornosti ako nema transparentne i otvorene uprave“, podvukla je Lazarević.
Još jedan od problema na koji je Izveštaj ukazao je i to što građani Srbije nemaju dovoljno načina da utiču na proces izrade propisa i predloga javnih politika, a još manje za praćenje njihove implementacije. CEP naglašava da je potrebno obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka – jedan od značajnih mehanizama za ovo može biti unapređenje sistema za prikupljanje inicijativa građana i privrede.
„Problem je, međutim, i to što su budžet i ljudski resursi predviđeni za reformske procese otvaranja uprave vrlo ograničeni. Takođe, česti vanredni izbori u prethodnom periodu su jedan od faktora koji su uticali na usporavanje reforma“, objasnila je Lazarević.
Srbija znatno zaostaje za svojim susedima, članicama EU, kao što su Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija i kada je u pitanju budžetska transparentnost. Prema Open Budget Survey, Vlada Srbije tek četiri od osam ključnih budžetskih dokumenata objavljuje online. Ovo ne pruža mnogo mogućnosti za učešće javnosti u budžetskom procesu, kažu u CEP-u. Njihova preporuka je da naredni Akcioni plan, koji je trenutno u procesu izrade, uključi obavezu uvođenja koncepta otvorenog budžetiranja na nacionalnom i lokalnom nivou, uz posebno objavljivanje finansijskih planova i izveštaja o troškovima u obliku otvorenih podataka.
„Jedna od naših osnovnih preporuka je da taj novi Akcioni plan bude ambiciozniji, donese konkretnije mere i obećanja naše države, koje se ne odnose samo na obuke službenika ili prosto usvajanje novih zakona, nego na vidljive rezultate koje građani mogu da osete i koje zaista utiču na njihov svakodnevni život“, naglasila je Lazarević.
Partnerstvo za otvorenu upravu je dobrovoljna međunarodna inicijativa sa sedištem u Vašingtonu, čiji je cilj da osigura da se vlade obavežu svojim građanima na promociju transparentnosti, osnaživanje građana, borbu protiv korupcije i korišćenje novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja. Srbija je članica od 2013. godine, a CEP od početka deluje kao Mehanizam za nezavisno izveštavanje o napretku u sprovođenju obaveza koje je Srbija preuzela u sklopu Partnerstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
