Černobilj neuporediv sa Fukušimom

Patrijarh Kiril je rekao da „svet ne pamti katastrofu koja se odigrala u mirnim vremenima, a koja se može uporediti sa onom u Černobilju“. Godišnjica je obeležena u vreme novih globalnih protesta i debata o nuklearnoj moći, koja je podstaknuta opasnošću od radijacije iz centrale Fukušima oštećene razornim zemljotresom i cunamijem 11. marta.

Više hiljada ljudi je prethodnog dana učestvovalo na antinuklearnim protestima u Francuskoj i Nemačkoj. Marševi su organizovani na nekoliko mostova između Francuske i Nemačke na reci Rajna, a demonstracija je bilo i oko nemačkih nuklearnih elektrana, izvestio je Bi-Bi-Si. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič ponovio je poziv za prikupljanje sredstava za izgradnju novog bunkera oko nuklearnog reaktora u Černobilju jer sadašnji više nije bezbedan.

Ukrajina još mora da prikupi oko 300 miliona dolara za projekat posle donorske konferencije koja je prošlog meseca održana u toj zemlji. Janukovič je juče izjavio da „nijedna nacija ne može sama da prevaziđe katastrofu takvih razmera“, izvestila je Beta. On se sastao sa svojim ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim na mestu nesreće da bi razgovarali o rešenjima za poboljšanje nuklearne bezbednosti i pomoći onima koji su sanirali posledice nakon nesreće. Međutim, Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, treće teško pogođene zemlje katastrofom u Černobilju nije prisustvovao komemoraciji u Ukrajini. Njegov kabinet je uoči obeležavanja godišnjice saopštio da on ne planira da dođe u Ukrajinu jer će odati poštu žrtvama u beloruskim selima koja su zagađena nakon nesreće. Pojedini analitičari smatraju da je Ukrajina obeležila godišnjicu katastrofe u Černobilju bez Lukašenka da bi udovoljila Briselu.

Medvedev je u tekstu koji je saopštio Kremlj najavio je da će Rusija na samitu G-8 predložiti mere za poboljšanje nuklearne bezbednosti. „Rusija će na samitu G-8 govoriti o konkretnim inicijativama i poboljšanjima mera zaštite u nuklearnim centralama“, navodi se u tekstu. Ove mere imaju za cilj „povećanje odgovornosti zemalja koje koriste atomsku energiju“, rekao je Medvedev.

Nuklearne nesreće u Černobilju i Fukušimi su „drugačije prirode“, još jednom je naglasila japanska vlada. „Jasno je da su dva slučaja u suštini različita. Količina oslobođene radioaktivnosti u Fukušimi je jedna desetina onih u Černobilu“, rekao je novinarima portparol vlade Jukio Edano. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) više puta je podvukla da je nesreća u Fukušimi „potpuno drugačija“, od one u Černobilju, posebno u nivou radioaktivne emisije. U nuklearnoj nesreći na postrojenju u Fukušimi u Japanu još nije zabeležen smrtni slučaj. Nuklearna nesreća na tom postrojenju smeštenom 250 kilometara severoistočno od Tokija, uzrokovana je razornim zemljotresom i cunamijem 11. marta u kojima je život izgubilo ili nestalo 26.000 ljudi.

Protest seljaka u Tokiju

Tokio – Oko 200 poljoprivrednika iz područja pogođenih radijacijom protestovalo je juče u Tokiju tražeći od vlade da im nadoknadi štetu nastalu zračenjem reaktora u Fukušimi. Ljutiti poljoprivrednici doveli su u centar Tokija i dve krave, a poneli su šargarepe, spanać, brokoli i drugo povrće za koje kažu da ne mogu da ga prodaju na tržištu posle incidenta u Fukušimi. Protestujući ispred sedišta elektrodistribucije u Tokiju, radnici su nosili parole na kojima je pisalo „Stop nuklearnoj energiji“. „Moje strpljenje je na izmaku. Nuklearna kriza potpuno uništava naš posao“, izjavio je 72-godišnji Katsuo Okazaki, jedan od učesnika protesta. Tragovi radijacije, koji potiču iz nuklearne centrale u Fukušimi, nađeni su u mleku, vodi, povrću, spanaću i mnogim povrtnim kulturama. Poljoprivrednici s područja Fukušima morali su prilikom evakuacije da ostave u svojim gazdinstvima oko 3.000 krava, 130.000 svinja i 680.000 pilića. Beta-AP