CeSID: Protiv razgraničenja 44 odsto

Najprecizniji odgovori pokazuju da 21 odsto ipitanika „uopšte ne podržava“ razgraničenje, a 23 odsto „ne pdržava“. Među ispitanicima sedam odsto „u potpunosti podržava“ razgraničenje, dok je 18 odsto odgovorilo da „uglavnom podržava“. Odgovor „svejedno“ dalo je 14 odsto ispitanih, a 17 odsto ne zna i ne može da proceni, pa nema jasan odgovor.

Isto istraživanje pokazalo je da najveću podršku građana i dalje ima Srpska napredna stranka sa 53,3 odsto, dok Savez za Srbiju u ovom trenutku može da računa na podršku 15,3 odsto građana.

Cenzus bi uz SNS i SZS, prešla i Socijalistička partija Srbije sa 8,8 odsto podrške. Za petama Aleksandru Šapiću, koji je oko cenzusa (4,9 odsto), nalazi se i Pokret Slobodnih građana sa 4,2 odsto, koliko ima Srpska radikalna stranka.

Direktor Cesida Bojan Klačar ukazuje, osim na rezultate Saveza za Srbiju i Šapića, na iznenađujućih 61 odsto opredeljenih ispitanika, što se, kako navodi, duži period nije desilo.

SNS je klasično iznad podrške od 50 odsto, a Savez za Srbiju kao najsnažnija opoziciona stranka, pokazuje da ga definitivno nisu uzdrmali proces formiranja i napisi u medijima da podbace u rejtinzima, naveo Klačar.

On dodaje da SZS ima potencijal da raste, ali da zavisi od toga koliko će biti vidljiv građanima. Šapić je na 4,9 dosto, jer su istraživanja rađena van izborne kampanje, a uz to je on neko ko nema negativan odijum ni sa jedne ni sa sruge strane. U kampanji, međutim, napominje Klačar, u komunikaciju uđe veliki broj stranaka i njegova vidljivost slabi.

Klačar smatra da radikali bez šefa stranke Vojislava Šešelja imaju male šanse za cenzus i u stalnom su padu popularnosti.

Izvršni direktor Cesida konstatuje da PSG ima vidno tazličite aktivnosti od Saveza za Srbiju i priklanja ima se, uz to, jedan broj ljudi kojima se šarolikost Saveza ne sviđa. Socijalisti imaju ozbiljan problem sa utapanjem u SNS, a značajna brana tome je popularnost lidera stranke Ivice Dačića, ukazao je Klačar.