Foto: Pixabay/Mohamed_hassan (Arhiva) Čak 84 odsto anketiranih građana Srbije, van Kosova, ne zna ništa o tome kakva je budžetska politika njihovih gradova i opština, koji su budžetski prioriteti, niti o raspodeli budžeta u jedinicama lokalne samouprave mesta gde žive.
„Vi koji radite u opštini možete da kažete da su vođene rasprave i da se govorilo o budžetu, i kroz medije, ali da li građani svesno preskaču ovu temu ili nemaju poverenje u podatke koje dobijaju – to je druga vrsta problema“, poručio im je izvršni direktor CeSID-a Ivo Čolović.
Čak 90 odsto ispitanih građana kazalo je da nikada nisu učestvovali u donošenju bilo koje odluke koja ih se tiče, a koja se donosi se na lokalnom nivou.
„Istraživanje je pokazalo da su građani nespremni da se aktivnije uključe u proces odlučivanja jedinica lokalne samouprave. Dakle, neaktivni smo generalno i veliko je pitanje na koji način se mogu uključiti i informisati po pitanju njihove uloge u donošenju odluka“, rekao je Čolović.
Neposredno učešće građana u radu lokalne samouprave je na veoma niskom nivou, svega jedan do dva odsto je bilo aktivno u procesima poput referenduma, javne rasprave ili javnog slušanja.
Više od 85 odsto je reklo da nikada nije čulo da se tako nešto održavalo u njihovoj opštini.
Zabrinjava podatak da trećina građana smatra da nije dovoljno informisana o radu svoje lokalne samouprave, a trećina nema stav jer retko odlazi u opštinsku upravu.
Iz Cesid-a kažu da to otvara pitanje da li je tako zbog njihove pasivnosti ili načina na koji lokalne samouprave komuniciraju sa građanima.
„Većina opština i gradova ima kvalitetne veb stranice i oglasne table u opštinama, ali građani najviše želje pokazuju za direktnom komunikacijom – licem u lice“, rekao je Čolović.
U Kragujevcu su danas predstavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja „Zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava“ koje je u okviri programa Swiss PRO sproveo CeSID od 15. marta do 20. aprila 2019. godine.
Istaknuti su podaci o trendovima u Šumadijskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu dobijeni istraživanjem u 50 gradova i opština, na reprezentativnom uzorku od 11.387 punoletnih građana.
Navedeno je i da „ima pomaka“ jer su neki rezultati bolji nego u prethodnim istraživanjima.
Svaki drugi stanovnik Srbije, sem Kosova, ipak smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima i pruža im usluge adekvatne njihovim potrebama.
Da lokalna vlast voi računa o građanima potvrdno je odgovorilo 45 odsto ispitanika, dok je 2010. godine tako odgovorilo 22 odsto.
Građani su bolje ocenili i rad lokalne administracije i službenika.
Skoro trećina smatra da je najveći napredak ušteda vremena, dok 25 odsto anketiranih kaže da najviše poverenja ima u predsednika opštine ili u gradonačelnika.
Među anketiranim građanima 88 odsto je reklo da nikada nije podmitilo službenika u opštinskoj upravi, a skoro 80 odsto da se osećaju bezbedno u mestu u kojem žive.
Na pitanja o kvalitetu života, 60 anketiranih građana je reklo da živi isto kao i pre tri godine, lošije kaže da živi 21 odsto, dok 17 odsto smatra da živi bolje nego 2016. godine
U Kragujevcu je 30 odsto građana reklo da žive lošije nego pre tri godine, a u Topoli i Kniću 37 procenata. U Rači 38 odsto anketiranih smatra da žive bolje, a u Šapcu 35 odsto ispitanika.
Građani su najviše zadovoljni dostupnošću mesta za kupovinu, a najmanje mogućnostima za mlade koji odlaze, kao i kvalitetom zdravstvenih usluga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
