Četiri dame u trci za fotelju

Ipak, analitičari ocenjuju da će za donošenje konačne odluke biti ključna četiri kriterijuma: pol, politička pripadnost, nacionalna pripadnost, kao i veličina države iz koje dolazi „takmičar“.

Takođe, ima navoda da postoji prećutna saglasnost da bi mesto šefa diplomatije ili predsednika Unije, funkcija koja će biti uvedena stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, trebalo da pripadne ženi. U tom slučaju, najviše šansi da postanu šefice diplomatije imaju Ursula Plasnik, bivša ministarka inostranih poslova Austrije, kao i Dora Bakojani, koja je vodila Ministarstvo inostranih poslova Grčke u konzervativnoj vladi Kostasa Karamanlisa. Ali, činjenica da je Bakojani predstavnica desnog centra i da dolazi iz južne Evrope, mogla bi da ugrozi njene pozicije u trci za mandat, s obzirom na to da za predsednika Evropske komisije ponovo izabran Žoze Manuel Baroso iz Portugala i deli iste političke stavove. Za razliku od nje, Plasnik se doživljava kao politički neutralna, ali se našla na udaru kritika kada se pridružila konzervativnoj Narodnoj partiji.

Još dve dame pominju se kao mogući kandidati za mesto šefa diplomatije: Vajra Vike-Freiberg, bivša predsednica Letonije, i Meri Robinson, nekadašnja predsednica Irske. Istovremeno, ne isključuje se mogućnost da će jedna od njih postati prva predsednica Unije, budući da su politički neutralne. Ipak, kao glavni favorit za predsendičku funkciju pominje se bivši britanski premijer Toni Bler. Analitičari su saglasni u oceni da je odlazeći šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer bio jedan od kandidata za ministra inostranih poslova Unije, ali nakon poraza njegove Socijaldemokratske partije na izborima, njegove šanse su minimalne.

Najzad, ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt takođe se pominje kao jedan od mogućih naslednika Solane. Oni koji podržavaju Bilta tvrde da bi najbolje rešenje bilo kada bi Uniju predvodila tri zvaničnika čije prezime počinje na „B“: Bler, Baroso i Bilt. Pojedini krugovi u Briselu, međutim, ocenjuju da bi Francuska i političari iz grčkog dela Kipra blokirali izbor Bilta za šefa diplomatije, imajući u vidu činjenicu da Bilt tvrdi da bi bilo „štetno i rizično“ ukoliko bi krajnje granice Unije bile definisane tako da Turska bude isključena.