Foto: Danas/Željko BošnjakovićNedelja je popodne u Beogradu. Ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, u kojoj se obeležava 40 dana od ubistva devet učenika i radnika obezbeđenja, ne čuje se gotovo nikakav razgovor.
Ljudi uglavnom u prolazu zastanu na kratko, polože cveće, zapale sveću, koja zbog povetarca kratko gori, i potom odlaze, neretko uplakani. Nisu raspoloženi za razgovor sa novinarima.
Kako koji prolaznik zastane i zajeca, oseti se tuga u vazduhu, a osećaju tuge i teskobe doprinosi i težak, sparan vazduh koji se bukvalno može osetiti na grudima.
Jedino sunce koje se povremeno promalja kroz oblake kao da daje tračak nade ovoj sumornoj situaciji.
„Kako mogu da se upišem se u knjigu žalosti?“, pita jedan od prolaznika policajca koji stoji na ulazu u školu.
Ovaj mu odgovara da nema knjige žalosti, već da može samo da zapali sveću i pokazuje glavom gde može to da uradi.
„Idem onda da je nađem“, odgovara prolaznik koji se posle nekog vremena vraća sa čitavom kutijom sveća.
Ispred „Ribnikara“ zastaju da odaju počast žrtvama uglavnom stariji ljudi, penzioneri, mlađih gotovo i da nema, a ako se i pojavi to je uglavnom u ulozi pratioca starije osobe.
Trotoar oko škole koji je prekrivao vosak od sveća sad je opran, ali i dalje se vide crni tragovi koji podsećaju na nedavnu tragediju i tugu koja je zadesila čitavu naciju.
Na samim vratima škole je postavljen sto na kojem je ram sa fotografijama žrtava tragičnog događaja, a oko ulaza su položeni cveće i plišane igračke, činije sa peskom u kojima gori nekoliko sveća.
U Njegoševoj ulici, u blizini škole, parkirano je nekoliko policijskih vozila, a tu je vozilo Hitne pomoći za slučaj da nekom od građana pozli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
