Četrnaesta godišnjica martovskog pogroma nad Srbima na KiM

U manastiru Gračanica služiće se parastos žrtvama pogroma, a potom će u dvorištu Doma kulture ispred instalacije „Nestali“ (MISSING) sa fotografijama nestalih lica biti položeno cveće. U Galeriji Doma kulture najavljeno je otvaranje Izložbe „Jesen u Prizrenu“ na kojoj će biti izloženi radovi sa istoimene likovne kolonije koja se održava u jednom od manastira postradalih u pogromu – Svetim Arhangelima kod Prizrena, zadužbini cara Dušana. Tačno u podne u Domu kulture Gračanica počeće akademija pod nazivom „Trajni ožiljci nečoveštva“ na kojoj će govoriti episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), zamenik šefa Kancelarije za KiM Vlade Srbije Željko Jović i gradonačelnik Gračanice iz kosovskog sistema lokalne samouprave Srđan Popović. Parastosi će se služiti u svim hramovima ERP, a najavljeno je i obeležavanje 17. marta u severnom delu Kosovske Mitrovice.

U Beogradu u Parohijskom domu Svetosavskog hrama na Vračaru u subotu će biti otvorena tradicionalna izložba „Da se ne zaboravi“ na kojoj će biti biti izloženi radovi studenata Visoke škole – Akademije SPC za umetnost i konzervaciju. Aktuelna vlast u Srbiji 14. godišnjicu pogroma obeležiće svečanom akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Dvodnevnom martovskom nasilju nad kosovskim Srbima od 17. do 19. marta 2004. prethodilo je više odvojenih incidenata, koji su kulminirali izveštajima kosovskih medija na albanskom jeziku i nekih svetskih agencija o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka, u kojima su za njihovo davljenje u reci Ibar okrivljeni Srbi. Sprovedena istraga i izveštaj Unmika negirali su njihove tvrdnje. Demonstracije kosovskih Albanaca koje su 17. marta zbog smrti dečaka počele u južnom delu Kosovske Mitrovice pretvorile su se u oružani napad na Srbe u severnom delu grada. Za nekoliko sati nasilje nad Srbima proširilo se na celo KiM, a najveći sukobi bili su u severnom delu Kosovske Mitrovice i Čaglavici kod Prištine, dok je, kad je reč o paljenju srednjovekovnih crkava i manastira, najteže stradao Prizren.

Prema zvaničnim podacima tokom dva dana na KiM je ubijeno 19 ljudi – osam Srba, 11 Albanaca. Povređeno je 954 Albanaca, Srba i pripadnika Misije UN na KiM. Sedam srpskih sela potpuno je uništeno, a 4.012 Srba proterano iz svojih domova – interno su raseljeni u druge delove KiM ili na teritoriju centralne Srbije. Zapaljena je 561 kuća i 35 pravoslavnih crkva i manastira. U spaljenim manastirima Devič i Sveti Arhangeli stradale su i grobnice cara Dušana i svetog Joanikija Devičkog, kao i stariji grobovi u prizrenskim crkvama svetog Đorđa i svetog Nikole. U crkvama su uništene freske, ikone, crkveni mobilijar i knjige krštenih, venčanih i umrlih. Stradalo je i više desetina srpskih grobalja.

U protestima koji su zbog nasilja na KiM počeli u centralnoj Srbiji u noći između 17. i 18. marta u Beogradu je zapaljena Bajrakli, a u Nišu Islam-agina džamija. U sukobima policije i demonstranata povređeno je više desetina osoba.

Deo odgovornosti zbog učešća u martovskom pogromu na Srbima optuženi su KPS, kosovske institucije, kao i Ramuš Haradinaj, bivši komandant OVK, bivši i sadašnji premijer Kosova.

Mere bezbednosti

Pozivajući se na KPS, portal kossev.info objavio je da je na prelazu Jarinje u vozilu u kome su bila tri muškarca srpske nacionalnosti zaplenjeno 222 CD sa snimcima martovskog pogroma 2004. godine. Odlukom tužioca trojici muškaraca zabranjen je ulaz na KiM zbog „podsticanja verske ili etničke mržnje“. Kosovski mediji na albanskom jeziku tvrde da je reč o vozilu Vlade Srbije marke „škoda“, sive boje, čiji putnici nisu pušteni na Kosovo jer „predstavljaju rizik za javni red i unutrašnju bezbednost“.