Sud ponovio osuđujuću presudu, za ubistvo Ćuruvije višedecenijske kazne bivšim pripadnicima DB-a

Kao i kod prve prvostepene presude, sud je Radomira Markovića, bivšeg načelnika DB-a, osudio na 30 godina zatvora. Istu kaznu dobio je i Milan Radonjić, nekadašnji načelnik Beogradskog centra DB-a. Po 20 godina dobili su Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Pored njih, osudjeno je i peto N.N. lice koje je, prema oceni suda, neposredno izvršilo zločin.

Podsetimo, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu je već jednom osudilo okrivljene u prvostepenom postupku, osuđujući Markovića i Radonjića na 30, a Romića i Kuraka na 20 godina zatvora. Veće je tom prilikom osudilo i peto, N.N. lice koje se nije spominjalo ni u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, ni tokom samog postupka. Upravo to je razlog zbog kojeg je Apelacioni sud ukinuo presudu i vratio je na ponovno suđenje.

Postupajući zamenik tužioca tražio je u završnim rečima od suda da okrivljenim izrekne maksimalne zatvorske kazne od 40 godina, dok je odbrana tražila oslobađajuće presude.

Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, ubijen je 11. aprila 1999. godine ispred zgrade u kojoj je živeo.

Prvooptuženi za ubistvo Ćuruvije, Marković, se nalazi na izdržavanju kazne od 40 godina. Osuđen je u slučajevima atentata na Vuka Draškovića, „Ibarska magistrala“ i „Budva“, kao i ubistvo Ivana Stambolića.

Na presudu Specijanog suda su se žalili i tužilac i odbrana, a sudsko veće Apelacionog suda je odlučilo da su žalbe osnovane i vratilo slučaj na ponovno suđenje.

To Veće je ocenilo da je sud „prekoračio optužbu i povredio princip identiteta optužbe i presude“ jer je u njoj navedeno da je na Ćuruviju pucalo N.N. lice, dok su Romić i Kurak pomagali, mada su u optužnici označeni kao neposredni izvršioci.

Preciziralo je da se u presudi „ne navodi nijedan jedini dokaz na osnovu kojeg je prvostepeni sud utvrdio sa nesumnjivom izvesnošću prisustvo još jednog lica na licu mesta i to neposrednog izvršioca“ i naložilo mu da otkloni nedostatke.

U ukinutoj presudi, sud je „poklonio punu veru“ iskazu Branke Prpe, prema kojem se razlikuju izgledi ubice i Kuraka, što je tužilac objasnio „suženjem svesti“ usled velikog straha. U trenutku napada, Prpa je bila sa Ćuruvijom, i zadobila povredu udarcem pištolja po glavi.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. na Uskrs, za vreme NATO bombardovanja, po, kako je u optužnici navedeno, „nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti“.

To je učinjeno „iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti“, a „radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.

U optužnici je dat detaljan opisa ekonomskog uništavanja Ćuruvijih novina, „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanin“, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.

U haustoru, ispred stana u kojem je stanovao Ćuruvija, ubica mu je došao s ledja i iz velike blizine ispalio rafal iz automatskog pištolja „škorpion“. Zatim je dodatno prišao i ispalio mu još jedan rafal, u glavu, dok je ležao na zemlji.

I na ovu presudu, kao prvostepenu, moguće je uložiti žalbu.