Četvrt veka aflatoksičnog jogurta

Pod izgovorom da se problemi na Kosovu ne mogu rešiti bez poništenja autonomnih pokrajina i ukidanja svih ovlašćenja autonomijama i bez idolopoklonstva novokomponovanom vođi Slobodanu Miloševiću. Uz srednjovekovnu ikonografiju isticane su političke parole: „Oj, Srbijo, iz tri dela, sad ćeš opet biti cela!“, „Rušićemo Vladu u Novome Sadu, a u sredu Kosovo na redu!“, „Srušićemo Ustav!“, „Spalićemo Ustav!“, „Slobo – slobodo!“…

Danas, niko u Srbiji nikako da kaže iz koliko se delova ona sastoji niti gde su njene granice, a ni zvanično da se distancira od nedemokratske prošlosti.

Vidljivo je i golim okom da je Vojvodina bez političkog i ustavnog subjektiviteta opustošena i opljačkana! Svedena je na ponižavajući Statut! Vojvodina je od vremena raspada Jugoslavije, stvaranja memorandumske, miloševićevske Srbije i od petooktobarske Srbije iz 2000. godine devastirana ekonomski, socijalno, politički, demografski, civilizacijski. Po „priznanju“ državne statistike, svrstana je u nedovoljno razvijene krajeve Srbije!

Tako je Vojvodina od nekad razvijenog područja bivše SFRJ postala siromašan – srazmerno najsiromašniji region! Nekada je Vojvodina po razvijenosti bila odmah iza Slovenije uz Hrvatsku. Nažalost, sada se ne zna koliki je nacionalni dohodak u Pokrajini, pošto Vojvodina nije izražena ni kao posebna stavka u statistici. Možda i zbog toga da se ne bi saznalo koliko je iz Vojvodine odneto i razvučeno, pokradeno i poarčeno, i koliko su stanovnici Vojvodine ukupno osiromašili. Ipak, državna statistika je ozvaničila podatak da je Vojvodina nedovoljno razvijena regija u Srbiji sa velikim brojem nezaposlenih. Vojvodina se i dalje posmatra kao veliki špajz hrane za razne centralističke vlasti u Srbiji koje se samo prividno menjaju. I pored toga što ne postoji Statistički zavod Vojvodine, u statističkim analizama Srbije jasno je prikazano da je u Vojvodini najveći pad standarda, ispod centralnog dela Srbije, a posebno ispod Beograda.

Danas, četvrt veka kasnije, sa žaljenjem se mora konstatovati da su „događanja naroda“ u Vojvodini bila početak ostvarivanja memorandumskog koncepta Srbije. Srbija je sada cela, ali bez jednog dela! Bez Kosova i Metohije! I sa najsiromašnijom Vojvodinom u svojoj istoriji.

Nažalost, sadašnja ustavna situacija nimalo ne ide „naruku“ Vojvodini! Vladajuće političke elite nisu se oslobodile memorandumskog koncepta države. Srbija je i dalje centralizovana i unitarna. Vojvodina se tretira kao nesuštinska autonomija, bolje reći „autonomija bez autonomije“, faktički se autonomija samo simulira! Vojvodina je neka budžetska stavka od „sedam odsto“ u aktuelnom Ustavu, koji se naravno ne poštuje. Vojvodina je i dalje bez svojine, bez svojih puteva, pruga, elektroprivrede, vodotokova, infrastrukture građene sredstvima samodoprinosa, ali joj se umesto razvoja serviraju razna ustavna tumačenja, šta je zapravo ona i kakva treba da bude po meri vlastodržaca, a ne njenih građana.

Rezultati te katastrofalne podrške Ustava su: Naftna industrija, prodata bez tendera, praktično je poklonjena Rusima; vojvođanska zemlja prodata je Al Dahri; jedini nacionalni park u Vojvodini preotela je Srbija; VANU je pretvorena u nevladino naučno društvo; reorganizacija EPS-a i formiranje „EPS Snabdevanje“ kao krajnji cilj ima ukidanje „Elektrovojvodine“, koja je ostala bez jednog značajnog dela; najavljena je promena sistema u organizaciji voda, čime će se ukinuti javno preduzeće „Vode Vojvodine“; Luku „Novi Sad“ uz asistenciju brojnih telohranitelja prisvojila je Republika, slično je i sa „Slobodnom carinskom zonom“; Novosadski sajam takođe je „preuzela“ Republika, uništavaju se vojvođanske banke. Finansijskom torturom iscrpljuje se i RTV Vojvodine kao javni servis, što može da dovede prestanka rada, delimičnog ukidanja i stvaranja manjinskih dopisništava…

Građani Vojvodine na referendumu si iskazali odlučno NE ovakvom ustavu. Ovo ustavno NE istovremeno je upućeno i na adresu srpskog populizma i „događanja naroda“ od pre dvadeset pet godina. O neuspešnom referendumu u Vojvodini vladajuća elita izbegava da govori.

Neophodno je ispoštovati zaključke sa Međunarodne mirovne konferencije u Londonu od pre 21 godine, koja zahteva vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine. Vojvodina je jedini od osam konstituenata bivše SFRJ čije ustavno pitanje nije rešeno. Ono je i danas otvoreno.

Surovo poučeni katastrofalnim rešenjima s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, neophodno je da Srbija postane demokratska država, u njoj mora postojati vladavina prava i pravna sigurnost, i u njoj se moraju poštovati ljudska i manjinska prava i tolerancija. Ova visoka civilizacijska ostvarenja moguća su samo ako Srbija postane država svih građanki i građana i svih nacionalnosti, u kojoj će ćirilica i latinica biti ravnopravna pisma, decentralizovana, složena država. Isproban način u svetu je federalizacija, u kojoj će Vojvodina biti evropski, građanski i multikulturni entitet, odnosno federalna jedinica koja će raspolagati zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima, imovinom, izvornim prihodima, prirodnim i radom stvorenim resursima koja će biti deponovana u Konstitutivnom aktu Vojvodine. Na taj način vojvođansko pitanje neće više ostati jedino nerešeno od svih osam konstituenata bivše SFRJ! Pristupanje Evropskoj uniji je prilika za promenu ustavnog položaja Vojvodine i donošenje novog Ustava.