Političke promene širom Istočne Evrope krajem osamdesetih godina prošlog veka popularno su nazvane „plišane revolucije“ zbog njihovog mirnog karaktera. To se, međutim, ne odnosi na Rumuniju gde je u krvi oborena diktatura Nikolajea Čaušeskua.
Na Božić 25. decembra pre 25 godina, posle revolucije koja je odnela više od 1.000 života na ulicama Temišvara i Bukurešta i munjevitog suđenja u vojnom sudu streljani su Čaušesku i njegova supruga Elena, po brojnim optužbama.
Četiri dana ranije Čaušesku se poslednji put obratio građanima ispred današnjeg Trga Revolucije u Bukureštu, ali nije uspeo da umiri masu koja mu je zviždala i pozivala na rušenje vlade. „Masovni nemiri počeli su 16. decembra u Temišvaru, zapadnom gradu i domu manjine Mađara koji su i te kako bili proganjani u vreme Čaušeskua“, podseća RT. Nemiri su bili dodatno podgrejani pokušajem vlade da protera Lasla Tokeša, mađarskog sveštenika, zbog navodnog širenja nacionalne mržnje. Prema izveštajima, između 4.000 i 10.000 ljudi je ubijeno kada su oružane snage poslane da se obračunaju sa demonstrantima. Prema podacima vlade, ubijeno je 97 ljudi.
Generalno, nezadovoljstvo Čaušeskuom je akumuliralo budući da su ljudi živeli u nemaštini i nestašici osnovnih životnih namirnica. Politika štednje je, kako se navodi, nametnuta ne bi li se otplatili rumunski dugovi.
Dok su se ljudi masovno okupljali ispred današnjeg Trga Revolucije u Bukureštu 21. decembra, Čaušesku se obratio demonstrantima u Temišvaru sa balkona zgrade partijskog komiteta. Takvi govori bili su tradicionalni godišnji događaj koje je prenosila televizija. Ali tada su izostali usklici i aplauz kad se pojavio predsednik. Ljudi su ostali ravnodušni na njegove reči, mnogi su zviždali, bacali petarde i počeli da odlaze pre nego je Čaušesku završio govor. Od 22. do 23. decembra stanovnici Bukurešta ostali su na ulicama, a bilo je i sporadičnih okršaja demonstranata i policije. Teška vojna oprema, uključujući i tenkove, stigla je u centar grada. Tu su ostali do 27. decembra. Kako su nemiri buktali, a vojni komandanti se sve više priklanjali građanima, Čaušesku je helikopterom napustio Bukurešt, ali je ubrzo uhvaćen i uhapšen zajedno sa suprugom.
Suđenje je organizovano na Božić. Među optužbama bila je i ona za genocid izgladnjivanjem građana, uskraćivanjem grejanja i struje, gušenje duha nacije i nezakonito bogaćenje. „Laž je da sam kriv što je narod gladan, strašna laž“, rekao je Čaušesku tokom suđenja, koji su neki prozvali „prekim sudom“ i dodao da je „izdaja zamenila patriotizam“. Sud ih je osudio na smrt, potom su streljani. Egzekucija je emitovana na televiziji kao dokaz o smrti.
Čaušeku je vladao 22 godine. Tokom šezdesetih okončao je aktivno rumunsko učešće u Varšavskom paktu iako je formalno zemlja ostala članica. Odbio je 1968. da se priključi vojnicima Varšavskog pakta koji su ušli u Čehoslovačku kako bi zaustavili liberalne reforme, osuđujući taj njihov potez. Bio je jedan od poslednjih lidera koji je stvorio kult ličnosti, nazivajući sebe „genijem sa Karpata“.
Nakon njegove smrti, vlast u Rumuniji preuzela je opozicija koja je uspostavila Nacionalni front spasa. U borbi sa vojnim jedinicama koje nisu priznavale novi režim stradalo je 900 ljudi, vojnika i civila. Više od 2.000 je ranjeno. Maja 1989. Nacionalni front spasa je osvojio izbore i pokrenuo reforme. Od tada, Rumunija se okreće Zapadu, u NATO i EU ušla je 2007. Međutim, Rumunija se i dalje bori sa ekonomskim problemima. Prema podacima Svetske banke, druga je zemlja u EU po visini stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, što pogađa 41,7 odsto stanovništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
