Dva puta, oba završavaju u ćorsokaku: Šta da rade roditelji koji ne mogu da naplate alimentaciju?

Kako za Danas navodi Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, u ovoj oblasti su primetni određeni pomaci u pravom smeru.

– U poslednje vreme retko čujemo da su sudovi dosudili neki sramno nizak iznos alimentacije. Dešavalo se da alimentacija iznosi svega par hiljada dinara po detetu. Država je uredila da alimentacija ne može da iznosi manje od polovine nadoknade koja se dobija za hraniteljstvo, što znači da ne može da bude niža od 17 hijada dinara. Međutim, država nije uredila ključnu stvar – nije preuzela odgovornost da do naplate dođe, kaže Ružičić.

Ona navodi da ta okolnost dovodi roditelje, najčešće majke, u vrlo nezavidnu situaciju da moraju same da se izbore za iznos koji je sud odredio.

– One moraju najpre da poseduju znanje neophodno da se izbore za svoja prava. Potrebni su im resursi za angažovanje advokata, a najzad i vreme koje to oduzima. Povrh svega, oni moraju da budu glavni, a najčešće i jedini roditelj, ističe Ružičić.

Pravnici sa kojima je Danas razgovarao kažu da postojeći zakoni omogućavaju roditeljima dva puta da naplate alimentaciju. I da oba u krajnjoj liniji vode u ćorsokak.

Teodora Tomić Lazarević, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM, ističe da u ovom slučaju može da se pokrene postupak izvršenja, ali da se u praksi često dešava da dužnik nema imovinu iz koje bi moglo da se naplati dugovanje za alimentaciju.

– Često se događa da se imovina poklanja ili prepisuje rođacima, da formalno nisu zaposleni ili rade na crno. I onda je nemoguće naplatiti izvršenje. Drugi put je podnošenje krivične prijave za krivično delo nedavanje izdržavanja koje se goni po službenoj dužnosti. U praksi se ovi slučajevi najčešće završavaju primenom odlaganja krivičnog gonjenja ili sporazumom o priznanju krivice kada se dužnik obavezuje da će platiti. To dovodi do toga da se često podnosi više krivičnih dela protiv istih osoba. Najzad, tu je i situacija gde sud nekoga osudi na zatvorsku kaznu. On onda ni ne može da privređuje, a dugovi se samo gomilaju, ističe Tomić Lazarević.

Kako navodi, rešenje za izlazak iz ovog ćorsokaka nalazi se u prednacrtu Građanskog zakonika, za koga trenutno nema ni naznaka kada će biti usvojen.

– Uspostavljanje Alimentacionog fonda bi rešilo ovaj problem, zato što bi onda država plaćala alimentaciju roditeljima, a onda ona naplaćivala dugovanja od dužnika. To rešenje već postoji u nekim zemljama regiona i dobro funkcioniše, kaže Tomić Lazarević.

Advokat Miloš Antić ističe da alati za naplatu alimentacije postoje, ali u praksi se ne pokazuju kao preterano efikasni.

– Majka ima pravo da podnese tužbu za izdržavanje, a u najvećem broju slučajeva će i dobiti presudu. Međutim, onda dolazimo do sprovođenja presude, a to često ume da bude problem zbog poremećenih međuljudskih odnosa. Tada očevi čine sve, od opstrukcije postupka do sakrivanja prihoda, navodi Antić.

Istraživanje udruženja “Centra za mame” je sprovedeno u periodu od 13. do 28. februara 2023. godine na osnovu anonimne ankete u elektronskoj formi. Anketu su popunile 2.381 mame koje žive u Srbiji, koje su odgovarale na pitanja sa ponuđenim odgovorima.

Kako se ističe u istraživanju, najveći broj bivših parova se za visinu alimentacije dogovorilo sudskim putem (45,6o dsto), ali preko trećine se dogovorilo samostalno (36,1 odsto).

“Iako bi ovo trebalo da bude često nadležnost suda, razlog za visok procenat samostalnih odgovora možemo potražiti u odgovorima naših mama na pitanje da li je odluka suda o visini alimentacije korektna. Nažalost, sud nije odredio fer i adekvatnu alimentaciju po proceni čak 81,7 odsto mama”, navodi se u istraživanju.