Karikaturisti su važni kritičari i branitelji demokratije: Profesorka FPN Aleksandra Krstić o značaju karikature

Naša sagovornica, između ostalog, studentima predaje i o značaju karikature u novinarstvu i činjenici da je odnos prema njoj pokazatelj demokratičnosti društva.

Povod za razgovor je ponovno obrušavanje naprednjaka na karikature Predraga Koraksića Koraksa u Danasu, i poziv direktora PIO fonda Relje Ognjenovića da “nadležni reaguju” i zaustave Koraksa u ilustrovanju naše stvarnosti kroz karikaturu.

– Uloga karikaturiste u jednom društvu je jako važna sa aspekta njegovog angažmana u kome preispituje, kritikuje i izaziva političke autoritete. Glavni cilj političke karikature je da prenese poruku koristeći sarkazam, ismevanje, karikiranje, humor, i to na pojednostavljen način kojim se omogućava da se izuzetno kompleksne ličnosti i događaji svedu na lako prepoznatljive predstave i likove – ukazuje Krstić.

Ona dodaje da karikatura podstiče publiku da vidi da je „car go“, što znači da političke karikature ne samo da nisu nepristrasne, nego se i kreiraju sa određenom namerom i ekstremnim predrasudama.

– Karikaturista može da koristi različite stereotipe da bi proizveo bolji efekat koji otvara um publike, nego što ga zatvara. Ili, kako su to dobro svojevremeno rekli urednici Baltimor Sana u svom uvodniku iz 2019. godine, „političke karikature su moćno sredstvo za vizuelnu satiru koja vrlo jednostavno može da izazove bes i reakciju protiv onih koji objavljuju karikature – ali to je istovremeno i ono što ih čini tako moćnom formom novinarstva“. U najkraćem, sloboda izražavanja političkog karikaturiste je glavni test za demokratiju – ističe Krstić.

Ona je nedavno posetila arhiv Muzeja i biblioteke karikatura „Billy Ireland“ na američkom Ohajo Stejt Univerzitetu u Kolumbusu, povodom svog istraživačkog projekta koji ispituje kako se političari i mediji predstavljaju u političkim karikaturama američke štampe, navodeći da se tamo nalazi jedno od najzanimljivijih određenja političke karikature: „Humor u vremenu bezumlja je ono što nas drži razumnim.“

– Ovo je verovatno najsažetiji i najtačniji opis uloge karikatura u kompleksnom odnosu između politike i medija, naročito u kontekstu totalitarnih, autoritarnih, represivnih režima kojima je jedan od glavnih ciljeva diskreditacija protivnika, progon neistomišljenika, gušenje slobode govora i medija i opšta uzurpacija javnog prostora. Robinson je još 1980. u svom tekstu o ulozi karikaturista u društvu napisao: „Tirani se ne plaše ničeg više od satire i ismevanja, a ova grafička forma se uvek pokazivala posebno bolnom za njih“ – kaže Krstić.

Naša sagovornica dodaje da u nekadašnjem Sovjetskom savezu imidž lidera nikada, pa ni u karikaturama, nije smeo da bude doveden u pitanje, pa su pojedine sovjetske vođe u političkim karikaturama najčešće morale da budu predstavljene kao heroji svog vremena kojoj su umetnici mogli samo da se dive, a ne da je karikiraju ili ispituju.

– Za razliku od tih režima, u demokratijama bi kritika trebalo da bude, ne samo tolerisana, nego i institucionalizovana, ne samo kroz slobodne izbore i slobodno izveštavanje medija, nego i političku karikaturu. Najvažnija pretpostavka demokratije u tom smislu jeste da demokratska vlast, da bi opstala, mora da dopusti takvu vrstu kritike i kritičara koji su „nezavisni od same vlasti“. Zbog toga su, kao i neki drugi komentatori u novinarstvu, karikaturisti važni kritičari i branitelji demokratije – ističe Krstić.

Što se tiče predstavljanja političara na najvišim funkcijama, dodaje, treba podsetiti da su i u Americi, vodećoj svetskoj demokratiji, vodeći karikaturisti predstavljali Abrahama Linkolna kao „ludaka“ koji je na putu ka „ludnici“ jer svašta obećava onima koji ga podržavaju, generala U.S. Granta kao pijanca koji pije iz flaše na čijoj etiketi piše „drugi mandat“.

– Najpoznatija kritika Ričarda Niksona je čuvena Herblokova karikatura iz 1954. godine koji je nacrtao Niksona, tada još kao potpredsednika, kako izlazi iz kanalizacije da pozdravi narod, što se kasnije ispostavilo kao odlično predviđanje kasnije afere Votergejt. Klintonov mandat će ostati upamćen, osim po skandalima, i po sjajnoj karikaturi Daga Marleta iz 2000. godine koji je Klintonov spomenik nacrtao u obliku poluraskopčanog rajsfešlusa – ukazuje Krstić.

Poručuje da treba upamtiti da karikaturista često mora da bude nefer da bi postigao poentu.

– Dakle, karikatura i treba da bude nefer da bi podstakla javnost da reaguje. Na kraju, karikiraju se ljudske slabosti – zaključuje Aleksandra Krstić.

Georgiev: Naprednjaci se ne svađaju sa karikaturama, oni prete onima koji ih kritikuju

Slobodan Georgiev, direktor vesti televizije Nova S, kaže za Danas da se naprednjaci ne svađaju sa karikaturama, već prete onima koji im se smeju ili ih kritikuju, “što je velika razlika”.

– U skupštini su pominjali posredno Koraksa kao osobu koja se hvalila da mu je bilo lepo sa ustašama, što ne primitivizam najniže vrste. Aristotel je rekao: „Čovek je nasmejana životinja“, ali sam siguran da i kada ovo kažeš naprednjaku, on bi da te udari ili barem uvredi, takva je to grupacija. Još gore od toga, oni bi da taj model, model orki, prošire po celoj Srbiji, da svi ćute i gledaju svoja posla i da se smeju šalama Vučića kada „obilazi pogone“ i priča sa radnicima – poručuje Georgiev.