Ko su žrtve osvetničke pornografije u Srbiji i zašto država još žmuri na tu pojavu

Upravo takav slučaj je sa osvetničkom pornografijom. Dok sve više zemalja menja svoje krivične zakonike, želeći da ide ukorak sa razvojem tehnologije i njenom zloupotrebom, Srbija, po svemu sudeći, tih ambicija nema.

Osvetnička pornografija je relativno nov fenomen, prvenstveno povezan sa razvitkom pametnih telefona, koji podrazumeva objavljivanje intimnih snimaka bez saglasnosti osobe koja je na snimku. Žrtve u najvećem broju slučajeva su žene.

Ipak, iako se se radi o mladom problemu, on je poprimio zabrinjavajuće razmere. Kako je nedavno pokazalo istraživanje BIRN-a, privatne fotografije i snimci žena iz Srbije se dele u najmanje 16 Telegram grupa, jednoj od aplikacija za deljenje poruka. Najveća od njih ima skoro 50.000 članova.

Aktivisti kojima je u fokusu rodno zasnovano nasilje su u više navrata javno apelovali na Ministarstvo pravde da izmeni Krivični zakonik i klasifikuje osvetničku pornografiju kao krivično delo.

Među organizacijama koja je pisala ministarstvu povodom ovog pitanja je i Autonomni ženski centar. Kako kaže Vanja Macanović, pravnica AŽC-a, nazad nisu dobili “ni pisma, ni razglednice”.

– Puno je nejasnoća vezanih za sam proces izmena Krivičnog zakonika. Najpre smo pročitali informaciju da je formirana radna grupa koja radi na izmenama. Mi smo pisali predloge da se u izmene unese i odredba koja bi se bavila osvetničkom pornografijom. Malo kasnije, međutim, predsednik Srbije je javno rekao da se formira nova radna grupa za izmene Krivičnog zakonika. Tako da sada ne znamo ni koliko radnih grupa ima i šta one rade, ali svakako deluje da im ovo pitanje nije prioritet, navodi Macanović.

Iako krivični zakonik ne poznaje delo osvetnička pornografija, to ne znači da objavljivanje nečijih snimaka nije zakonom kažnjivo. U zakoniku postoji delo „neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka“, koje predviđa novčanu kaznu ili do dve godine u zatvoru. Problem sa ovim delom je što se ono ne goni po službenoj dužnosti. Drugim rečima, žrtva je ta koja mora da igra ulogu tužioca, što podrazumeva i prikupljanje dokaza.

Macanović napominje da ova okolnost značajno otežava mogućnost da neko bude osuđen za ovo delo.

– Žrtva mora da poznaje procesna pravila krivičnog postupka, zbog čega je nemoguće voditi taj postupak bez advokata. Dodatno, ona mora da zna tačno protiv koga vodi postupak i da dokaže da je upravo to lice odgovorno za objavljivanje sadržaja. To je u onlajn sferi posebno teško imajući u vidu da postoje lažni profili, da se stvari postavljaju preko servera koji se nalaze u inostranstvu. Morate da posedujete ozbiljne IT veštine da biste došli do dokaza ko je originalno objavio neki snimak, ističe Macanović.

Pomoć žrtvama u ovom pogledu ponudila je SHARE fondacija, neprofitna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava i sloboda u onlajn sferi. Oni su nedavno pokrenuli alat nazvan “Sajber intima” koji je zamišljen tako da pomogne žrtvama osvetničke pornografije.

Kako objašnjava Nevena Martinović, koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, alat je dizajniran tako da žrtvama asistira u prikupljanju dokaza.

– Na internetu je sve brzo. Snimci se brzo pojavljuju, ali isto tako brzo i nestaju. Zato je od ključnog značaja reagovati na vreme i prikupiti dokaze sa kojima posle žrtve mogu da se obrate platformi na kojoj je neki snimak objavljen ili da pokrenu krivični postupak. Većina građana nije ni svesna razmera problema osvetničke pornografije, kao i kako to utiče na žrtve. Njima jako teško pada da o problemu govore sa nekim drugim ili da zatraže pomoć. Zato je ova platforma zamišljena tako da, ukoliko žele, mogu same da pokušaju da prikupe dokaze ili mogu da se obrate nama ili partnerskim organizacijama za pomoć, naglašava Martinović.

S druge strane, ukoliko bi osvetnička pornografija postala krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti posao prikupljanja dokaza bi bio na tužilaštvu i policiji.

Kako navodi Vanja Macanović, oni bi mogli od suda da traže izuzimanje nečije opreme, te da na taj način ustanove da li je ta osoba slala snimke i fotografije.

– Žrtve moraju da idu u suprotnom smeru, što često znači da je to nemoguća misija. Svakako da postoji pitanje resursa kojim raspolaže tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ali oni u svakom slučaju imaju više resursa od žrtava, kaže Macanović dodajući da se neka od ovih dela procesuiraju, ali samo u slučajevima kada su povezani sa nekim drugim krivičnim delom, poput ugrožavanja sigurnosti ili ucene.

Nisu samo nevladine organizacije apelovale na ministarstvo da izmene Krivični zakonik. U novembru prošle godine dopis slične sadržine ministarstvu je uputila i kancelarija Poverenice za ravnopravnost.

“Imajući u vidu savremeni ubrzani razvoj nauke i tehnike, svedoci smo da se kao sredstvo za vršenje nasilja sve više koriste i digitalne tehnologije, tako da ovaj vid nasilja poprima šire razmere i nije ograničen samo na fizički prostor, jer se putem interneta i društvenih mreža širi i na onlajn sferu. Kreira se začarani krug nasilja iz kojeg se teško izlazi, ono ima široku publiku u digitalnoj zajednici koja može kontinuirano da prati sam proces zlostavljanja, a neretko čak u nasilju i uživa i učestvuje. Posledice ovakvog nasilja su dalekosežne i ukoliko se ne sankcioniše, žrtve mogu biti kontinuirano i dugoročno izložene učinjenom nasilju”, između ostalog se navodi u inicijativi.

Iz kancelarije Povernice za ravnopravnost za Danas su istakli da su u prethodnom periodu u fokusu Ministarstva pravde bile izmene Ustava, a zatim i izrada seta pravosudnih zakona, a 2022. godina je bila izborna zbog čega je i Vlada funkcionisala u tehničkom mandatu.

“Imajući u vidu navedene razloge, institucija Poverenika veruje da će nadležno ministarstvo u narednom periodu pristupiti razmatranju pomenutih inicijativa”, naveli su.

Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja Danasa o tome da li razmatraju izmene Krivičnog zakonika.

Prema izveštaju Evropske komisije iz 2021. godine 11 evropskih država je kriminalizovalo objavljivanje intimnih snimaka i fotografija bez saglasnosti osoba koje se na snimku pojavljuju. Na taj korak odlučili su se Belgija, Francuska, Irska, Italija, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Švedska, Španija i Velika Britanija. Od zemalja regiona, objavljivanje osvetničke pornografije su u krivične zakone nedavno ubacili Hrvatska i Crna Gora.