Četvrti mandat bio bi politička patologija

Zoran Mićović, doktor veterine i dugogodišnji predsednik ariljske opštine, koji je tu dužnost obavljao duže od dvanaest godina, najavio je da će se povući sa te funkcije.
– Bio sam predsednik opštine u tri mandata i četvrti bi bio zaista previše i po mom mišljenju spada u političku patologiju. U zemljama sa dugom demokratskom tradicijom to je moguće, ali u Srbiji to nije realno – kaže za Danas Mićović, koji je član DS-a od 1990. godine, član GO i predsednik stranke u Arilju, a za predsednika opštine prvi put je izabran 1996. godine. Nekada veoma uspešan rukometaš u zemlji i inostanstvu i vlasnik prve privatne veterinarske ambulante u bivšoj SFRJ, Mićović je danas predsednik Paraolimpijskog komiteta i za njim su tri mandata narodnog poslanika. Iako se njegovo ime veže za munjevit razvoj Arilja, on poručuje da je to posledica dobrog timskog rada, osmišljene strategije razvoja, ali i podrške DS i modernizacije loklane samouprave, za koju, kako kaže, nema dileme oko ervopskih perspektiva.

Oslonac demokratije

– Za vreme mojih mandata predsednika opštine izmenjalo se sedam republičkih vlada, bilo je dvadeset izbora, reizbora i referenduma – navodi Mićović, a potom poručuje da će nove snage voditi Arilje u pravcu u kome se i do sada razvijalo. On kaže da će njegovo učešče u vlasti biti i dalje aktivno, ali da ne želi više da bude predsednik opštine.

Ova varošica, poznata i kao svetska prestonica maline, prepoznatljiva je po efikasnoj loklanoj samoupravu i preduzimljivim ljudima. Po broju stanovnika (oko 20.000) i teritoriji koju zahvata, to je najmanja opština u Zlatiborskom okrugu, ali je na trećem mestu po ekonomskom razvoju. O preduzetničkom duhu Ariljaca govori više od 1.100 privrednih subjekata, a glavne privredne grane su poljoprivreda i tekstilna industrija. Grad je prepoznatljiv po malini i borovnici, proizvodnji jabuka, šljiva, ali i po tekstilcima, koji su osvojili ne samo naše tržište već i zahtevna međunarodna tržišta. Područje Arilja predstavlja najveći zasad maline na svetu, a Zemljoradnička zadruga Arilje je najveća hladnjača na svetu za zamrzavanje ovog voća, čijim se gajenjem bavi gotovo celokupno stanovništvo. Zahvaljujući tom voću ceo kraj je doživeo ekonomski procvat i to je bio razlog da se podigne spomenik malini.
Ariljci i te kako razumeju zahteve savremenog doba, pa su se na vreme okrenuli evropskim vrednostima. Lokalna vlast, iako raspolaže skromnim budžetom, našla je načine da u saradnji sa donatorima realizuje niz projekata u oblasti komunalne infrastrukture, podrške poljoprivredi, preduzetništvu… Predstavnici EU česti su gosti Arilja, koje je proglašeno za opštinu budućnosti, a Mićović za predsednika opštine sa vizijom.
– Jesam bio na čelu opštine, ali za te uspehe zaslužan je tim koji je sve vreme imao podršku Opštinskog odbora DS. S druge strane, dr Ljubica Bogosavljević je brilijantno vodila sednice lokalnog parlamenta, koji je bio najstabilniji u Srbiji. Uslov svih uslova za napredak jeste upravo to – politička stabilnost i tolerancija – objašnjava Mićović.
Za vreme njegovog upravljanja, u Arilje je, samo prošle godine, stiglo mnoštvo nagrada i priznanja – za najuspešniju loklanu samoupravu, program borbe protiv narkomanije među mladima, nagrade za najbolji kontakt sa Evropom, za agrobiznis…
– Mi smo opština bez afera i skandala. Sami smo zatražili da finansijska inspekcija obavi kontrolu opštinskog budžeta pre isteka mandata sadašnje vlasti, da sutra ne bi bilo negativnih priča – ističe Mićović i podseća da je za vreme njegovih mandata Arilje dobilo nove puteve, vodomrežu, uređene gradske ulice, staze i trotoare, u toku je gasifikacija, izgradnja sportske dvorane i realizacija mnogih drugih projekata.
– Arilje hrabro ide ka evropskim integracijama i tu jednostavno nemamo dilemu. Evropska unija je jednostavno život i to smo na vreme shvatili i kao lokalna samouprava imali obavezu da to građanima objašnjavamo. Uprkos velikim problemima tokom političkog gulaga devedesetih godina, ali i onih koje su izazivale neke stranke iz sadašnjeg narodnjačkog bloka, Arilje krupnim koracima ide u susret Evropi i na tom putu nema zaustavljanja – poručuje Mićović. Potvrda uspešnosti ariljskog evropskog puta stiže i sa mnoštva evropskih adresa, pa su ovde česti gosti bili mnogi evropski zvaničnici, poput Hansa Ula Urstada, šefa misije OEBS, Hakona Blankenboga, ambasadora Norveške, zemlje koja je finansijski podržala mnoge ariljske projekte, Žozepa Ljoverasa i mnogih drugih.
– Pre dvanaest godina, u Ariju je veoma malo bilo onih koji su znali engleski ili da koriste računar. Međutim, pre izvesnog vremena, kada je u Arilju boravio gospodin Ljoveras, tri sata je razgovarao sa osamdeset ariljskih maturanata o problemima i razvoju slobodne misli, evropskim integracijama i standardima, ali i o tome kako da se Arilje uključi u evropske procese – navodi Mićović.