Četvrtina domaćinstava u romskim naseljima opštine Zemun nema pijaću vodu

U istraživanju „Procena bezbednosne situacije u podstandardnim naseljima gradske opštine Zemun“ učestvovao je 241 pripadnik nacionalnih manjina Roma, Ašklaija i Egipćana (RAE zajednica) koji žive u naseljima Kamendin, Divlje naselje, Vojni put Blok 1 i Blok 2 i Bački Ilovik. Psihološkinja Romskog centra „Daje“ Jelena Marinković istakla je da najveći deo domaćinstava koji se nalaze u urbanim sredinama, poseduje struju i grejanje, međutim, ne sme se zanemariti podatak da pet odsto ispitanika nema snabdevanje električnom energijom niti bilo kakvo grejanje.

Prema njenim rečima, uprkos činjenici da je opština Zemun 2015.godine formirala Savet za bezbednost, podaci su pokazali da 100 odsto ispitanika iz podstandarnih naselja nije upoznato sa radom ove institucije. Ona je dodala da stanovnici romskih naselja u Zemunu kao efikasne službe doživljavaju Hitnu pomoć (95 odsto), potom Vatrogasne službe (94 odsto), dok je za Policiju i Centar za socijalni rad taj procenat znatno manji.

Veliki procenat ispitanih tvrdi da je četvrtina poziva upućenih policiji ostala bez intervencije, dok manje od polovine ispitanika procenjuje da policijske patrole „ne obilaze naselja dovoljno često“, izjavila je Marinković.

Ista situcija, prema njenim rečima, je i sa Centrom za socijalni rad gde 38 odsto ispitanika navodi da se retko dešava da dobiju traženu uslugu ili pomoć. Ona navodi da podaci takođe ukazuju da se 91 odsto ispitanika oseća bezbedno preko dana, dok kao najveće bezbednosne rizike navode mesta u naselju na kojima se okupljaju alkoholičari, narkomani i ekstremističke grupe.

Prema njenim rečima, najveći problem je u naselju Kamendin u kome je najčešće zabeleženo agresivno ponašanje i nasilje prema lokalnom stanovništvu. Ona je ukazala da je nasilje prisutno i unutar podstandarnih naselja, gde podaci pokazuju najveći procenat nasilja prema ženama, a potom i prema deci. Predstavnica Mreže 1325 žene, mir i bezbednost Sofija Mandić, istakla je da se Srbija potpisivanjem Rezolucije 1325 obavezala da sprovodi istraživanja u lokalnim zajednicama posebno kada su u pitanju ranjive grupe.

„Problem je što ta istraživanja najviše rade organizacije civilnog društva uz pomoć donatora, dok je država u priličnoj meri zakazala“, izjavila je Mandić. Zato je Marinković iz Romskog centra navela da su osnovne preporuke istreživanja razvijanje saradnje između svih aktera bezbednosti i stanovnika na teritoriji Zemuna, sa akcentiom na partnerstvo između organizacije civilnog društva i Saveta za bezbednost Zemun. Takođe je navela da je u cilju iskorenjivanja predrasuda neophodno da se većinsko stanovništvo, a posebno zaposleni u javnim institucijima, više edukuju o kulturi, tradiciji i običajima RAE zajednice.