Četvrtina Kineza svakodnevno pije kontaminiranu vodu

Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je sačinjena na osnovu ranijih izveštaja kineske vlade, Svetske banke i kineske Akademije nauke, pokazala je da u toj državi godišnje od posledica zagađenja prerano umre ili se razboli više od milion ljudi. Naučnici smatraju da je zagađenje posledica ekonomskog razvitka Kine u proteklih nekoliko godina.
Rezultati istraživanja pokazuju da gotovo 300.000.000 ljudi svakodnevno pije kontaminiranu vodu, a 190.000.000 njih godišnje se razboli od bolesti prenosivih tim putem. Takođe, ukoliko se ne smanji zagađenje vazduha procenjuje se da će u narednom periodu u gradskim sredinama prerano umreti više od 600.000 ljudi, a 20.000.000 ljudi godišnje oboleće od bolesti respiratornog sistema.
Jedna trećina vodenih tokova reka u Kini „visoko je zagađena“, kao i 75 odsto jezera i 25 odsto morske vode. Gotovo 30.000 dece umre od dijareje koja je prouzrokovana zagađenom vodom. Iako je Kina na četvrtom mestu po stopi ekonomskog rasta u svetu, u toj državi ne posvećuju mnogo pažnje ekološkim pitanjima. Više od 17.000 gradova nema kanalizacione sisteme, a na ulicama se često mogu videti fekalije. U seoskim sredinama situacija nije nimalo bolja, imajući u vidu to da 70 odsto seoskog stanovništva živi u nehigijenskim uslovima. „Voda iz većine kineskih reka higijenski je neispravna i ne bi se smela upotrebljavati za piće“, navodi se u izveštaju.
U toj državi proteklih godina preduzete su mere u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, ali ekološka situacija u velegradima u kojima živi ogroman broj ljudi i dalje je katastrofalna. U izveštaju se procenjuje da će 27 odsto kopnenih površina u Kini u najskorije vreme biti pretvoreno u goleti, kao i da će u narednih 40 godina doći do još većih nestašica vode. Sve više ljudi širom sveta izbegava da kupuje kineske proizvode jer sumnja u njihov kvalitet. „Ukoliko neka država postane poznata po lošim ekološkim uslovima koji u njoj vladaju, to će se negativno odraziti na prodaju njenih proizvoda na inostranim tržištima“, objasnio je Lorens Lorentsen, zvaničnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, i istakao da je naročito teško plasirati na inostrana tržišta lekove i hranu iz takvih zemalja.