Američka obaveštajna agencija (CIA) priznala je da je imala ključnu ulogu u iranskom puču 1953. kada je svrgnut demokratski izabrani premijer Mohamed Mosadek.
Dokumenta koja to po prvi put formalno dokazuju, CIA je predala nezavisnom Arhivu nacionalne bezbednosti, nevladinoj instituciji koja se bavi istraživanjima, smeštenoj na Univerzitetu Džordž Vašington, i to na 60. godišnjicu od tog događaja.
Dokazi o umešanosti Sjedinjenih Država u puč, navodi Bi-Bi-Si, nalazili su se u dokumentima CIA o iranskoj istoriji koji datiraju još od sedamdesetih godina prošlog veka, a prema rečima jednog stručnjaka, vojni udar koji je izvršen pod otkriljem CIA, bio je „akt američke spoljne politike“. O ulozi SAD u tom puču, koji je izveden u saradnji s britanskom obaveštajnom agencijom MI6, prva je progovorila tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt 2000, da bi predsednik Barak Obama o tome pričao u Kairu 2009. godine. Međutim, sve do sada, obaveštajne agencije su poricale svoju ulogu u puču 1953, kaže urednik otkrivenih dokumenata Malkolm Birn.
Birn smatra da su dokumenti važni ne samo da bi pružili „nove detalje, kao i uvid u aktivnosti CIA pre i posle izvedene akcije, već i zbog toga što „politički akteri sa svih strana, uključujući i iransku vladu, redovno govore o državnom udaru“. Mosadek je izabran 1951. i ubrzo je pokušao da nacionalizuje proizvodnju nafte, koja je bila pod britanskom kontrolom kroz „Anglo-persijsku naftnu kompaniju”, preteču današnjeg „Britiš petroleuma“.
Upravo je to bio razlog za ozbiljnu zabrinutost u SAD i Velikoj Britaniji, koji su iransku naftu videli kao ključ obnove svojih posleratnih ekonomija. „Procenjeno je da bi Iran mogao da padne iza Gvozdene zavese, a ako bi se to desilo, značilo bi pobedu Sovjeta u Hladnom ratu i veliki korak unazad za Zapad na Bliskom istoku“, piše u jednom dokumentu sačinjenom nekoliko meseci pre puča, a reči su pripisane Donaldu Vilberu, koji je i planirao državni udar.
Dokumenti pokazuju kako se CIA pripremala za puč objavljivanjem izveštaja protiv Mosadeka i u američkim i u iranskim medijima. Pučem je na vlast vraćen šah Mohamad Reza Pahlavi, koji je pobegao iz Irana upravo nakon borbe za vlast s Mosadekom. Postao je blizak saradnik SAD, čije su obaveštajne službe, zajedno s britanskim, pomagale njegovim pristalicama.
Pahlavi se u Iran vratio odmah posle državnog udara, a na vlasti je ostao do 1979, kada je svrgnut u Islamskoj revoluciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
