Cigarete kao umeće življenja

Može li se zamisliti tipičan francuski kafe bez duvanskog dima i pepeljara? Ta mogućnost, a uskoro i stvarnost, mučila je i filozofa i pušača Žan-Pola Sartra koji je mudrovao pokušavajući da nađe odgovor na pitanje „Da li bi Francuska bila i dalje Francuska bez duvanskog dima na javnim mestima?“.
Pušenje će, od sledećeg meseca, kako predviđa novi zakon, biti zabranjeno u kancelarijama i javnim zgradama, a od 2008. i u barovima, kafeima, restoranima, hotelima i kockarnicama. Francuska samo sledi druge evropske zemlje, poput Irske, Italije, Španije i drugih. Ipak, odvikavanje neće biti lako: iako je broj pušača u padu, mnogi cigarete smatraju delom francuskog „umeća življenja“, uz dobro vino. Pušenje se tako našlo usred sporadičnih rasprava o uravnoteženju napretka i tradicije, kakvih je bilo i oko izgradnje „svemirske“ staklene piramide na ulazu u Luvr. Protivnici zabrane pušenja kukaju pokušavajući da odbrane pravo da zapale, a aktivisti antipušačkih kampanja izgaraju u borbi za jednakost i pravo da ne udišu dim suseda u restoranu.
Veza Francuske i pušenja je duboka. Reč cigareta je francuska, deminutiv od cigare. Nikotin dolazi od Žana Nikota, francuskog ambasadora koji je prvi dopremio duvan u Francusku iz Portugala u 16. veku. Cena te navike je, međutim, visoka: oko 65.000 Francuza svake godine umre od bolesti izazvanih pušenjem, ili od posledica pasivnog pušenja. Zabrana pušenja značiće zdravstveni i kulturni zaokret, iako broj pušača i tako godinama opada. Prema podacima Eurostata, pedesetih godina prošlog veka pušilo je tri četvrtine Francuza. Danas puši jedna četvrtina, koliki je udeo pušača i u populaciji Britanije, Italije i Nemačke. Novoj zabrani pušenja prethodile su kampanje ministarstva zdravlja. Od februara će početi i podela kupona u vrednosti od 50 evra za kupovinu nikotinskih žvaka, flastera i drugih pomagala za ostavljanje pušenja. Od 2003, kada je predsednik Žak Širak prvi put proglasio „rat protiv duvana“, vlada je povećala poreze i time prosečnu cenu paklice za oko 50 odsto, na oko pet evra. Ključno pitanje je ipak da li će se nova zabrana poštovati, ili će proraditi pobunjenički duh kojim se Francuzi ponose. U slučaju pobede bundžijskog duha zabrana će biti ignorisana, kao i odluka iz 1991. kojom je restoranima i barovima naloženo da podele pušačke i antipušačke odeljke. „Ako se zakon bude primenjivao dolazi vreme za rovovsku bitku“, kaže Mišel Barton, predsednik Ljubitelja umetnosti života, grupe bonvivana koja traži način da sruši zabranu na sudu.