Čija je BIA

Predrag Petrović: BIA nije klasična obaveštajna služba. To je služba mešovitog tipa u kojoj dominiraju kontraobaveštajni i bezbednosni poslovi. Pored toga BIA ima i policijska ovlašćenja – ima pravo da prikuplja dokaze u svrhu krivičnih postupaka pred sudovima. BIA je agencija sa dosta moćnim nadležnostima.

Božo Prelević: NJene nadležnosti su moćne, a njena ovlašćenja su diskutabilna. BIA je bez adekvatne unutrašnje i parlamentarne kontrole. Ovlašćenja koja joj daje zakon su krajnje diskutabilna i anahrona. Sve je nekako nejasno i to otvora mogućnost da se BIA bavi i nečim što u zakonu ne piše.

Karabeg: Da li se BIA oslobodila kadrova nekadašnje Službe državne bezbednosti iz Miloševićevog vremena, koja je imala velikog udela u ratovima na području bivše Jugoslavije?

Petrović: Sigurno se nije oslobodila svih tih kadrova. Ali, osim toga, važno je u kakvoj atmosferi rade pripadnici BIA, koji su primljeni nakon 2000. godine, čemu ih uče i kako se oni ponašaju. Karakterističan je slučaj oficira BIA Gorana Živaljevića koji je bio u Sobranju Makedonije u vreme nasilnog upada demonstranata krajem aprila ove godine. To je ne samo krajnje neprofesionalno ponašanje već i protivzakonito, jer BIA ima pravo isključivo da prikuplja obaveštajne podatke, ali ne i da izvodi operacije. Svi podaci ukazuju na to da se radilo o tajnoj obaveštajnoj operaciji sa ciljem da se utiče na ishod političke krize u susednoj državi. Na stranu to je što je ta operacija, po svemu sudeći, rađena u interesu ruskih službi, što nikako ne ide u prilog naše takozvane politike neutralnosti.

Prelević: Služba državne bezbednosti, koja je u bivšoj državi postojala i na saveznom i na republičkom nivou, bila je dosta moćna, kao što je bila i vojska. Kako se država raspadala, kako su je razni finansijski i kriminalni lobiji bušili, kako smo dobijali sve gore i gluplje političare – sa dijagnozama ili bez dijagnoza – tako je služba postajala sve gora, da bi na kraju počela da se dešavaju i politička ubistva. Nije glavni problem što su kadrovi Službe državne bezbednosti bili ideološki zadojeni ili što su bili neprofesionalni. Bilo je briljantnih obaveštajaca među starim kadrovima, kao što je bilo neprofesionalnih među novim. Kada je Rade Marković doveden na čelo Službe državne bezbednosti počeli su da jačaju klanovi, da se događaju ubistva po Srbiji, takođe i ubistva novinara. Ono što se dešavalo u toj službi pre svega je posledica metastaze te institucije. Ne zaboravite da u presudi za ubistvo Zorana Đinđića piše da ga je ubio major državne bezbednosti. I ostali koji su osuđeni u tom procesu većinom su bili pripadnici te službe.

Petrović: Jedan od prvih koraka koje je Vučić uradio, nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast, bila je izmena zakona o službi bezbednosti, što je omogućilo da ga predsednik Republike Tomislav Nikolić imenuje za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Nakon toga Vučić je krenuo da učvršćuje svoju moć i da stiče popularnost. Tada su se češće održavali sastanci Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, najavljivana su hapšenja i obračuni sa tajkunima i kriminalcima. NJegova kontrola nad službama bezbednosti sve je više jačala, a njen vrhunac bio je dolazak na čelo BIA Vučićevog dugogodišnjeg prijatelja Aleksandra Đorđevića. Kontrolu nad obaveštajnim službama Vučić ostvaruje tako što na čelo tih službi postavlja ljude koji su mu lično odani. Najnovije imenovanje

Prelević: Ne znam zašto je Vučiću potreban Gašić. Čujem da Đorđević nije hteo da pristane na sve ono što je od njega traženo. Reklo bi se da je čovek – što je manje obrazovan i što je manje sposoban – spremniji da izvršava zadatke bez postavljanja bilo kakvih pitanja. Pouzdano znam da trenutno za Bezbednosno-obaveštajnu agenciju postoje samo dve teme. Jedna je terorizam, a druga Saša Janković i Pokret slobodnih građana. Prisluškuju se pripadnici tog pokreta, onemogućavaju se javni nastupi uglednih ljudi koji su podržali Sašu Jankovića. Možete misliti koji je to nivo, ako proslavljeni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da održi oproštajnu utakmicu.

Karabeg: Da li BIA ima uvid u privatnu elektronsku poštu građana?

Predrag Petrović: Dva su načina kako možete to da uradite. Jedan je da od Telekoma zatražite pristup elektronskoj pošti nekog građanina, ali u tom slučaju morate da imate sudski nalog. Drugi način je da se to uradi bez znanja Telekoma. A pošto nema kontrole, niko ne može da zna da li je neka služba bezbednosti ili policija imala uvid u vašu elektronsku poštu ili u takozvane zadržane podatke koje su telekomunikacioni operateri po zakonu dužni da čuvaju.

Prelević: Mediji su stavljani u funkciju vlasti na isti način kao i BIA. Svako ima svoju ulogu koju mu vladar odredi. Možete da objavite da je Božo Prelević lopov, kriminalac, da je nekoga ubio, da je bio na tom mestu tada i tada, da je u švalerskoj varijanti sa ovim ili onim. Danas u fotošopu možete da napravite šta god hoćete.

Na sve to Savet Evrope će vam reći da svako ima pravo da izdaje novine, pa čak ako je i pacijent psihijatrijske klinike. Preporuke Saveta Evrope jedva su dočekali tabloidi u regionu, i svaku od zemalja Zapadnog Balkana – što reče jedan novinar – zagadili kao da je neko kesu govana bacio u ventilator. Svi smo mi posrani, smrdljivi, a posebno oni kojima se ne sviđa aktuelna vlast. Tako je i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska nije ništa bolja, Slovenija jeste. Rekao bih još nešto. Postoji snažna veza između Bezbednosno-informativne agencije i tužioca za organizovani kriminal – i to je mnogo opasnije od uloge koju imaju tabloidi. Oni služe kao artiljerijska priprema da bi neko bio uhapšen. Onda će tužilac zatražiti, a nažalost i sud će to prihvatiti, da nekome bude određen pritvor zato što je, navodno, javnost uznemirena. Ne samo da se urnišu porodice i 50 godina nečijeg časnog života, već se ljudi i hapse da bi se što više ocrnili. A kada taj čovek izađe iz zatvora jer je nevin – to se ne objavi.