Foto: Radenko TopalovićU ciganskoj mahali, na Stambol kapiji u Nišu, zagleda se jedan konjički kapetan u jednu visoku i tankovijastu devojku, ćerku visokog kasapina.
Za nju se svašta govorilo još dve godine pre njihovog poznanstva, ali kapetanu se ona dopade toliko da htede da je, pošto-poto, „ima“.
„Naravno, kasapče je dugo uspijalo ustima, uvijalo se i previjalo da je gospodin poštedi i da joj ne uzima ono što joj je najdraže na ovom svetu“, pisao je „Mali žurnal“ pre 120 godina.
To tvrđenje pazara išlo je dotle dok joj kapetan nije obećao: „Mila moja, dajem ti reč. Uzeću te za ženu.“
Posle je bilo sve. Ona je, naravno, kazala i kasapinu ocu i familiji da je verena i kapetan je dolazio njihovoj kući redovno.
Ali, kako mu se učini da će biti praktičnije da je izvede u svoj momački stan (pošto misli ženidbu da odloži još za neko vreme), to je tako i bilo, izveo ju je u stan i živeo kao sa ženom.
Komšike su je zvale „Gospa kapetanica“. Posle nekoliko meseci dobila je i sina.
Rodbina ovog kapetana učini ršum na njega (a familija mu je otmena i stanuje u Beogradu) i činila je sve moguće da tu „drocu“ otera, pada se oženi od otmene porodice, navodi se u tekstu Malog žurnala.
On se dugo ustezao i, ko zna kako je s ljubavnicom ugovorio, tek ona pristane i vrati se ocu – a on se oženi iz Beograda sa jednom čestitom devojkom, ćerkom jednog višeg činovnika. Dobio je miraza osam hiljada dinara i vrlo lep nameštaj.
I šta je bilo?
Ljudi uveravaju da nije ni sedam noći prenoćio sa zakonitom ženom, a odmah je počeo odlaziti „kasapčetu“ u cigansku mahalu.
Posle dva meseca ženu je oterao njenim roditeljima u Beograd, miraz usitnio do marjaša, a metresu povratio u kuću, te s njom danas liferuje vanbračnu decu, kao ćeramidžija crep.
„Ovakvih slučajeva ima nekoliko (mi ćemo ih docnije imenovati). Zbog ovakvih ženskih ljudi propadaju, gube karijeru i za društvo se smatraju izgubljeni. Oni tako tavore neki dan u službi, i naposletku se penzionišu i stupaju pred oltar sa izabranicom koju redovnim putem nisu mogli uzeti. Takve ženske su opet na ćaru. Mesto da se zove ‘kasapka’, ona će se zvati „gospa kapetanica“ ili „pensionerka“. Druga sirota ugledaće se na nju, pa će tako raditi i ova“, zaključuje se u tekstu.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
