Najavljeno povećanje kineskih vojnih izdataka u ovoj godini na liniji je proklamovane dugoročne politike i ne predstavlja „ni novo ni neočekivano ubrzanje trenda rasta kineskih vojnih troškova“, rekao je šef projekta za vojne troškove švedskog Instituta za istraživanje mira Sem Perlo Frimen.
U saopštenju koje objavljuje sam Institut, Frimen podvlači da ovogodišnji rast vojnih izdataka predstavlja samo nastavak proklamovanog dugoročnog usklađivanja rasta kineske ekonomske moći sa kineskom vojnom pozicijom.
– Imajući u vidu relativno visoku kinesku inflaciju, koja je u februaru iznosila 4,5 odsto, realni rast kineskih vojnih izdataka biće ispod stope rasta kineskog bruto domaćeg proizvoda treću godinu uzastopce – tvrdi Frimen i dodaje da to znači da „pojačano američko vojno fokusiranje na azijsko-pacifički region i nedavne tenzije oko Južnog kineskog mora nisu vodile novom ili neočekivanom ubrzanju trenda rasta kineskih vojnih troškova“, pa taj rast, po njegovom mišljenju, „ne bi trebalo dramatizovati“.
Frimen, međutim, skreće pažnju da je netransparentnost najslabija tačka kineske vojne potrošnje, ali ne vidi na čemu neki zapadni procenitelji baziraju tvrdnje da je ona dvaput ili čak i više nego dvaput veća od oficijelnog vojnog budžeta.
– Zvanični kineski vojni budžet ne obuhvata sve elemente kineskih vojnih troškova nego se, recimo, izdaci za vojna istraživanja i razvoj, među najvećima u svetu, prikazuju na drugim mestima u budžetu – kaže Frimen i dodaje da zvanični budžet ne uključuje ni troškove Narodne milicije koja igra paralelnu internu bezbednosnu i vojnu ulogu. Ipak, Frimen procenjuje da su stvarni kineski vojni troškovi ne više od 50 odsto iznad zvaničnih brojki.
Institut za istraživanje mira objavio je i svoje podatke o stanju industrije naoružanja u svetu i svoju tradicionalnu listu 100 najvećih proizvođača oružja, vojne opreme i pružalaca vojnih usluga. Podaci se odnose na 2010. Institut upozorava da ima saznanja da bi više kineskih kompanija zasluživalo da se nađu među prvih 100 u svetu, ali da zbog nedostupnosti podataka o njihovim prodajama nisu obuhvaćene. Slično je i sa kompanijama iz Kazahstana i Ukrajine, a nepouzdani su i podaci o obuhvaćenim ruskim kompanijama.
Iz raspoloživih podataka, Institut zaključuje da kriza ni 2010. nije naročito pogodila industriju naoružanja nego je potvrdila njenu sposobnost da nađe kupca bez obzira na krizu koja je pogodila druge industrije. Taj zaključak ne kvari činjenica da je stopa rasta njenih prodaja (jedan odsto) bila mnogo niža nego 2009. Od 2002. do 2010. te su prodaje porasle za čak 60 odsto.
Dominacija kompanija iz SAD
Među prvih 100 i dalje dominiraju američki proizvođači naoružanja i pružaoci usluga vojnog servisa, čiji udeo u ukupnim prodajama raste. Među 100 najvećih su 44 američke kompanije sa 60 odsto svih prodaja prvih 100 i 30 kompanija iz Zapadne Evrope sa učešćem u ukupnim prodajama prvih 100 od 29 odsto. Svetska industrija naoružanja ostaje značajno koncentrisana, navodi švedski Institut, pa prvih 10 proizvođača kontroliše 56 odsto ili 230 milijardi dolara od ukupno 411,1 milijarde koliko je zaradilo 2010. prvih 100 proizvođača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
