Cike dobio spomen-česmu u Smoljincu

Stojićević je poginuo 1992. godine u okolini Drniša kao redovan vojnik, pripadnik vojne policije, a u vojnom dosijeu je ostalo zapisano da je svoj život položio herojskom smrću. Tužna činjenica je da se njegova pogibija desila baš onoga dana kada je trebalo da se vrati kući sa odsluženja vojnog roka. Tokom svih ovih godina postojala je ideja da mu se njegovo rodno mesto oduži za žrtvu koju je dao kao mlad vojnik, ali se ona, eto, realizuje tek ovih dana i to u obliku spomen-česme u centru sela.

– Krenuli smo na zadatak u BOV-u i u jednom trenutku naišli na barikadu. Kada smo pokušali da se okrenemo, počeli su da pucaju na nas sa svih strana. Slađan je bio gore na kupoli i ispalio je 750 metaka iz mitraljeza kako bi nas izvukao iz zasede. Bio je toliko uporan da se od toplote iskrivila cev mitraljeza. Ipak, u jednom trenutku napadači su uspeli da pogode naše vozilo „zoljom“ koja je, ispostavilo se kasnije, samo za njega bila kobna – rekao je vidno uzbuđen Đura Pantić iz Bavaništa, jedan od njegovih saboraca koji su tom prilikom preživeli.

Pantić, koji je došao u Smoljinac da oda poštu Ciketu, kako su ga zvali, setio se još i detalja da je on, pošto je odbio napad i shvatio da je pogođen, stigao i da se nasmeje članovima posade, poslednji put. Ubrzo nakon toga ga je odvezao sanitet, u kome je i preminuo.

Na otkrivanju spomen-česme bili su prisutni predstavnici vojske i lokalne samouprave, kao i meštani koji su na ovaj način želeli da isprave dugogodišnji propust, odnosno nepostavljanje obeležja ovom hrabrom čoveku.

Sredstva za izgradnju spomen-česme obezbedila je opština Malo Crniće, čije rukovodstvo ipak nije bilo u kompletnom sastavu.

Jedan od inicijatora ove ideje, Stojićevićev školski drug Saša Stević naglasio je da nisu svi prepoznali važnost očuvanja sećanja na ljude iz ovog kraja koji su dali svoje živote za otadžbinu.

– On je imao mogućnost da se skloni na neko mirnije mesto tokom vojnog roka, ali je ostao do poslednjeg dana da brani zemlju tamo gde se pucalo. Na kraju krajeva poginuo je onog dana kada je trebalo da se razduži i dođe kući. Ipak, to nije bilo dovoljno da danas ovaj skup svojim prisustvom uveličaju predstavnici lokalnog SNS-a na čelu sa predsednicom Skupštine opštine Malo Crniće Gorankom Stević iz samo njima znanih razloga. Zašto? – pita se Saša Stević i sam odgovara: – Zbog toga što je predsednica naše skupštine rekla da ja ovim činom skupljam političke poene, što je nebulozno. Štaviše, ona je pokušala kod vojske da ovo postavljanje spomenika opstruira lobirajući da niko od predstavnika vojske iz Požarevca ne dođe na njegovo otkrivanja. Zbog toga sam pisao Generalštabu i Ministarstvu odbrane, gde sam sve objasnio u vezi s postavljanjem spomenika. Vojska nas je uvažila i svojim prisustvom doprinela da naš sugrađanin, heroj, Cike, zasluženo dobije spomen-obeležje. Ja sam im zbog toga izuzetno zahvalan. Naglašavam da politici ovde danas nije bilo mesta, kao i ubuduće u ovakvim i sličnim situacijama, neće joj biti mesta – rekao je u jednom dahu Stević, koji je inače i odbornik i predsednik UPP-a, udruženja koje participira u vlasti u ovoj opštini.

Ipak, najemotivniji u obraćanju bio je Slađanov mlađi brat Saša, koji se zahvalio opštini i vojsci na podignutom spomeniku i dodao da nije bilo Saše Stevića, školskog druga njegovog brata, od spomenika ne bi bilo ništa.

– Hvala opštini i vojsci, ali najviše hvala mom bratu Saši Steviću, inicijatoru i organizatoru podizanja spomenika. Da njega i njegovog entuzijazma nije bilo, danas od spomenika ne bi bilo ništa. Ja sam svog brata Slađana izgubio na ratištu kod Knina, ali danas sam dobio svog drugog brata Sašu Stevića. Danas se, kao što se ponosim sa herojem, Slađanom, isto tako, ponosim i sa Sašom Stevićem – završio je govor Slađanov mlađi brat.

Od rukovodstva lokalne samouprave bili su prisutni zamenik predsednika opštine Goran Dačić, pomoćnik predsednika opštine Toplica Đorđević, kao i sam predsednik Dragan Mitić, koji se prisutnima obratio i zvanično otkrio spomen-obeležje na Slađana Stojićevića Ciketa.