Hrvatski predsednik Franjo Tuđman razmatrao je u leto 1995. naseljavanje hrvatskih emigranata iz Južne Amerike u Kninsku krajinu, kao i razmenu Srba iz istočne Slavonije za Hrvate iz Vojvodine, čulo se juče na suđenju Anti Gotovini pred Haškim tribunalom.
Unakrsno ispitujući drugog svedoka Gotovinine odbrane, Vesnu Škare-
-Ožbolt – u kritično vreme zamenicu šefa Tuđmanovog kabineta – zastupnici optužbe opširno su citirali transkripte Tuđmanovih razgovora sa saradnicima tokom kojih je, posle operacije Oluja, razmatrao naseljavanje hrvatskih izbeglica iz BiH, ali i emigranata iz Južne Amerike, u napuštene srpske kuće u Kninskoj krajini.
Tužioci su citirali Tuđmanove reči da hrvatska država o svom trošku „mora dovesti Hrvate iz Argentine i Čilea… da dođu i da izaberu kuće“, zajedno sa izbeglicama iz BiH. Škare-Ožbolt je uzvratila da ta ideja „nikada nije realizovana“, a Tuđmanovi saradnici često su mu pominjali ideje „koje nisu bile baš pametne“.
Po transkriptima optužbe, hrvatski predsednik je prethodno, 11. avgusta 1995, sa ministrom Juretom Radićem i premijerom Nikicom Valentićem razmatrao plan za „privremeno oduzimanje“ imovine izbeglim Srbima koji ne polože pravo na nju u roku od tri meseca, koji je kasnije pretvoren u zakon.
Škare-Ožbolt je tvrdila da je namera hrvatskih vlasti bila da „privremenim raspolaganjem“ kućama Srba koji su otišli iz Kninske krajine zbrinu hrvatske izbeglice iz Banjaluke. „To područje bilo je prazno, a iz Banjaluke su stalno stizale proterane izbeglice… Jedini način je bio da se smeste u te kuće… Namera nije bila da se trajno nasele tu, nego privremeno, dok se ne stvore uslovi za povratak u Banjaluku. Rasprava jeste tekla tako, ali je konačni rezultat bio Zakon o privremenom oduzimanju imovine“, rekla je svedokinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
