Cilindar – simbol elegancije i razlog za burne demonstracije

Jubilej cilindra, koji je prvi put upotrebljen pre 160 godina, ispratio je američki dnevnik “Njujork Tajms”. List Pravda u celosti prenosi njihov članak posvećen nastanku i upotrebi cilindara u prošlosti.

Pronalazač gromobrana, naučnik i američki državnik Bendžamin Frenklin prvi je čovek na svetu koji je nosio visoki cilindar na glavi pre 160 godina. Frenklin je privukao interesovanje javnosti na putu iz Pariza u Versaj, gde je krenuo da potpiše ugovor o miru sklopljen između Sjedinjenih Američkih Država i Engleske.

Visoki cilindar na konferenciji mira u Versaju bio je senzacija kako niko u Francuskoj do tada nije video takav šešir i smelost na polju mode. Ubrzo nakon toga cilindar su počeli da nose političari, diplomate, naučnici, književnici, slikari i finansijski magnati.

Francuska akademija, najkonzervativnija prosvetna ustanova Francuske, priznala je njegovu legalnost i utvrdila da je “novi šešir simbol elegancije, zvaničnosti i dokaz svečanog raspoloženja onoga koji ga nosi na glavi”.

Nakon što je cilindar prešao u Englesku, dočekan je sa podjednakim entuzijazmom i negodovanjem. Engleski kvekeri smatrali su da je on simbol ropske potlačenosti, birokratskog uobraženja i gordosti i preziranja engleskih tradicija.

Kvekeri su dolazili u krvave sukobe sa policijom na burnim demonstracijama protiv cilindra koje su duži period bile organizovane širom zemlje. Ova afera bila je na rubu revolucije u Engleskoj.

Car Napoleon I zaveo je propis kojim je zabranjeno civilnim licima da se pojavljuju na francuskom dvoru bez propisanog cilindra. Pravilo se zadržalo i posle njega.

Danas Engleska prednjači na polju proizvodnje sa velikim brojem fabrika i iskusnih krojača, čije marke su svetski poznate.

Cilindar se održao u politici i diplomatiji. Smatra se da se čovek bez cilindra njima ne može ozbiljno baviti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sastavljen od 32 instrumenta, Nelson orkestar može u jedan mah da zameni čitav džez. Konstruisao ga je, piše list Vreme, Albert Brendi Nelson iz Bufala u Americi.

Kako bi Nelson mogao da ga svira mora da koristi čitavo telo. Pomaže se rukama, nogama, laktovima, kolenima i ustima. U isto vreme on je i muzičar i dirigent.

Nelson orkestar je težak više od jedne tone. Za konstrukciju su korišćeni delovi raznih instrumenata, kao i preko 50.000 dodatnih sitnih delova.

Najmanji kvar na ovom instrumentu zahtevao bi popravku koja bi trajala danima.

Nelson planira da usavrši svoj izum čim zaradi dovoljno novca.

Udruženja džez svirača širom Amerike protive se ovom izumu, te su pokrenuli veliku kampanju po stručnim i dnevnim listovima.

Oni kategorički zahtevaju da se onemogući eventualno umnožavanje Nelson orkestra.

Vlasti smatraju da je projekat još uvek suviše neozbiljan, pa mu tako i ne pridaju previše pažnje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“