Cilj Franje Tuđmana bio da protera Srbe

Zločini hrvatskih snaga nad Srbima u Kninskoj krajini u leto i jesen 1995. godine bili su rašireni, sistematski i nekažnjeni, a ne izolovani incidenti u ratnom sukobu, rekao je juče tužilac Stefan Vespi na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču pred Haškim tribunalom.
Generali Gotovina (53), Čermak (59) i Markač (53) optuženi su u devet tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka avgusta do kraja septembra 1995.
General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.
Vespi je precizirao da su snage pod komandom i kontrolom optuženih ubile oko 350 srpskih civila, uglavnom starih i nemoćnih koji nisu mogli da se pridruže desetinama hiljada Srba koji su tokom operacije Oluja proterani. Pozivajući se na podatke međunarodnih organizacija, tužilac je naznačio da je istovremeno pljačkanjem i paljenjem potpuno uništeno više od 13.000 kuća.

Skrivanje zločina

Umesto da nešto preduzme, Čermak je smišljeno odvraćao pažnju međunarodnih posmatrača sa počinjenih zlodela. Masovnu umešanost jedinica specijalne policije MUP Hrvatske u zločine nad Srbima u Krajini, po tužiočevim rečima, njihov komandant general Markač nastojao je da prikrije, tvrdeći da su žrtve pale u borbenim dejstvima ili da su počinioci bili srpski teroristi.

Tokom suđenja, optužba će, kako je najavio Vespi, izvesti svedoke osam višestrukih ubistava sa ukupno 29 žrtava. Kao jedan od primera, tužilac je naveo ubistvo petoro staraca i nemoćnih, među kojima je bila i žena od devedeset godina, u selu Grubori, koje je počinila hrvatska specijalna policija, u to vreme pod komandom trećeoptuženog Markača.
Tužilac je opisao i kako su 6. avgusta hrvatski vojnici u zaseoku Šare streljali osmoro meštana, od kojih je jedan preživeo uprkos tome što je bio ranjen u glavu. Osvrćući se na komandnu odgovornost optuženih, tužilac Alan Tiger naznačio je da su hrvatske snage „nedeljama razarale srpska naselja i domaćinstva“, a da „oni koji su bili dužni, nisu učinili ništa da to spreče i kazne“.
– Dugoročna politička ambicija predsednika Franje Tuđmana bila je da Srbi odu iz Hrvatske zato što je verovao da oni ugrožavaju stabilnost države, i to je mnogo puta rekao. Ambasadoru SAD jednom je kazao da su Srbi ’rak na koži’ Hrvatske – rekao je Tiger. Činjenicu da Knin nije bio potpuno uništen, Tiger je protumačio kao dokaz da je jedini cilj Tuđmanove vlasti bio da otera Srbe, a ne da uništi grad. Budući da je izjavljivao da je tim bolje što je manje Srba u Hrvatskoj, Tuđman je odmah pošto su Srbi napustili Kninsku krajinu kao „prvi prioritet“ označio „kolonizovanje Hrvata“ na to područje, s ciljem da u Hrvatskoj ostane manje od 10 odsto Srba, predočio je Tiger.
General Gotovina je, prema rečima zastupnika optužbe, pre operacije Oluja znao za sklonost svojih vojnika činjenju zločina, rekavši predsedniku Tuđmanu da ih je „teško zauzdati“. U ratnom dnevniku splitske vojne oblasti, uredno je napisano da su Gotovinine trupe „spalile celo Grahovo“ samo nekoliko dana pre početka Oluje, 29. jula 1995.
Tokom i posle ofanzive, optuženi je bio obavešten da su zlodela i počinjena, što je i sam potvrdio nazivajući sopstvene ljude varvarima uoči dolaska hrvatskih političara u Knin, rekao je Tiger. Po njegovim rečima, Gotovina uprkos tome nije preduzeo ništa osim što je ponavljao uopštena naređenja o uspostavljanju vojne discipline.
– Slika je jednostavna – zločini nad Srbima su tolerisani i niko ništa nije preduzeo, naglasio je tužilac. Kao zapovednik grada Knina, general Čermak je, takođe, propustio da spreči paljevine, pljačku i ubistva na koje su mu ukazivali zvaničnici misije UN i koje je sam mogao videti, rekao je Tiger.