Cilj – ugalj iz ekološke proizvodnje

Pored naših, Devetom savetovanju koje je otvorio Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS- a, prisustvovali su i predstavnici istovetne delatnosti iz Nemačke, Češke, Austrije i Poljske. Prvog dana govorilo se o aktuelnoj praksi upravljanja kvalitetom uglja, dok je drugi dan bio posvećen proizvođačima opreme za on- line kontrolu i opreme za rad na deponijama.

Kostolačke termoelektrane i kopove na Međunarodnom savetovanju u Lazarevcu predstavljali su Desimir Stević, zamenik direktora i predsednik Skupštine Milan Jakovljević, dok je pred stručnom javnošću govorio Veselin Bulatović, direktor Direkcije za proizvodnju uglja predstavivši rad pod naslovom „Potencijali i problemi eksploatacije uglja u TE- KO Kostolac“, inače, rezultat koautorskog angažmana sa direktorom PD „TE- KO Kostolac“, Draganom Jovanovićem i pomoćnikom direktora za rudarstvo Miroslavom Ivkovićem. Prisutnima su se u uvodnim izlaganjima obratili i Zoran Teodorović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje Republike Srbije, direktor Direkicije za strategiju i inovacije EPS- a Slobodan Mitrović i profesor Rudarsko- feološkog fakulteta u Beogradu, Dragan Ignjatović.

Domaćin Savetovanja Nebojša Ćeran, direktor „ Kolubare“ označivši otvaranje ovog pitanja na kopovima u Srbiji pionirskim poduhvatom, ukazao je na dalekosežne pozitivne efekte.

-Homogenizacija i upravljanje kvalitetom uglja su nov početak u istoriji rada rudarskih basena. A, na taj način ćemo dobiti bolji prozvod, ujednačen kvalitet uglja koji će doprineti pouzdanijem radu termokapaciteta, smanjenju emisije ugljen- dioksida i drugih polutanata i jeftinijem krajnjem proizvodu, kilovat- času.

Slobodan Mitrović je ukazao na veliki značaj priređivanja ovog Savetovanja kojim je okupljena struka i suočena sa iskustvima kolega iz inostranstva.

-Srbija i EPS će ispoštovati sve propise i direktive Evropske unije o zaštiti životne sredine, tako da ugalj ostane dominantan energent za budućnost, naravno, ukoliko nastavi da ispunjava tri uslova, što znači da ga bude u dovoljnim količinama, u odgovarajućem kvalitetu i da ispunjava ekonomske i ekološke standarde. U tom je smislu značajnija tema homogenizacije. Ističem da je EPS jedan od najvećih privrednih giganata u regionu i svoj poslovni uspeh smatra neodvojivim delom napretka celokupne društvene zajednice.

Veselin Bulatović, direktor Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE- KO Kostolac“ ižložio je tokom ovog međunarodnog skupa stručni rad „Potencijali i problemi eksploatacije uglja u TE- KO Kostolac“ koji se bavi realnim razvojnim potencijalima Površinskog kopa „Drmno“ i proširenjem njegovih proizvodnih kapaciteta sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje.

– Za godišnji kapacitet od 12 miliona tona uglja potreban je godišnji kapacitet na otkrivci od 57.500.000 kubika. Na osnovu toga je utvrđen potreban broj gabera, kao i njihov prostroni raspored na otkrivci i uglju. Stoga, za godišnji kapacitet od 12 miliona tona uglja potreban je jedan novi BTO i BTD sistem. Eksploatacione rezerve i kvalitet uglja na PK „Drmno“, uz povoljne uslove eksploatacije, otvaraju mogućnot podizanja kapaciteta na 12 miliona tona u periodu od 2015. do 2040. godine. Izgradnjom novog bloka „TE- KO Kostolac“ bi raspolagao sa 1.397 mw. Taj termoenergetski kapacitet bi se mogao dinamički ostvariti i pouzdano snabdevati raspoloživim količinama uglja do 2040. godine. Time bi se omogućilo efikasno iskorišćenje raspoloživog resursa na najracionalniji način, uz ekonomično povećanje proizvodnje električne energije, čime bi se postigli maksimalni efekti termoenergetskog sistema Kostolca.

Zamenik direktora PD „TE- KO Kostolac“ Desimir Stević iskazao je podršku Kostolca kolegama u Kolubari u potenciranju značaja pitanja upravljanja kvalitetom uglja.

-Zainteresovani smo za tu problematiku koja je u funkciji troškova i zaštite životne sredine. Ovo savetovanje je doprinos inoviranju u toj oblasti. U Kostolcu nije izražen neujednačen kvalitet uglja, ali dobro je imati tu problematiku u vidu, sa dobrim rešenjima iz prakse. Mi ćemo ih prihvatiti i svakako raditi na takvom projektu, jer se efekti ogledaju u manjim količinama uglja i sagorevanju u termoblokovima, a to znači i manjim količinama za deponovanje, što dalje smanjuje efekte podizanja ugljene prašine, kao i upale. Za nas će sistem upravljanja kvalitetom biti od značaja pre svega kada budemo otvarali nove kopove, na novom ležištu. Dodao bih da je još jedan bitan aspekt to što se pri sagorevanju uglja koji nije adekvatne kalorične vrednosti uvećavaju produkti čestica u vazduhu. Mi o tome vodimo računa. Nastupamo socijalno i društveno odgovorno. To je interes naših sugrađana i naše kompanije. Upravljanje kvalitetom je značajna tema, a naše je opredeljenje da razmišljamo unapred.

Milan Jakovljević, predsednik Skupštine PD „TE- KO Kostolac“ istakao je da je tema upravljanja kvalitetom uglja izuzetno značajna za Elektroprivredu Srbije.

-Svi savremeni kopovi za eksploataciju uglja, odnosno, lignita, imaju već ugrađene takve sisteme. Srbija je po tom pitanju na početku i otuda je značajnija razmena iskustava sa strukom iz inostranstva. Inače, u Kostolcu je ugalj na PK „Drmno“ uglavnom ujednačenog kvaliteta. Mi smo u nekoliko prethodnih godina već uradili određena poboljšanja. Recimo, unapredili smo proces mlevenja uglja i efekti se pokazuju u konkretnim proizvodnim rezultatima. Potom, Kostolac planira u narednim godinama da uradi proces odsumporavanja, s obzirom na to da je naš ugalj sa nešto većom koncentracijom sumpora, a proces upravljanja kvalitetom podrazumeva i praćenje tih vrednosti i očekujem da ćemo to u narednom godinama i realizovati. Cilj je dobiti ugalj iz ekološki opravdane proizvodnje.

Razvojni planovi

Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS- a:

-Značajno je što je Elektroprivreda Srbije smogla snage da jedno ovako krupno i ozbiljno pitanje stavi na dnevni red, sistemski razmatra i u saradnji sa strukom i partnerima iz inostranstva, koji imaju velikog iskustva u ovoj oblasti, dođe do najcelishodnijih rešenja. EPS u dužem periodu ulaže napore da se pitanje homogenizacije uglja razreši i mislim da se stvaraju uslovi za prve konkretne korake u tom pravcu. Inače, EPS poslednjih godina proizvodi 36 milijardi kilovat časova i najviše energije je iz uglja. U prvih 9 meseci ove godine stabilna je bila proizvodnja elektrana i kopova, sa prebačenim planovima, što dodatno ukazuje na intenzitet i kvalitet angažovanja našeg rudarsko- energetskog sektora. Razvojni planovi EPS- a su ambiciozni, a ovo je jedan od bitnih elemenata na tom putu.

Bezbedno i zdravo

Zoran Teodorović, pomoćnik ministra za rudarstvo:

– Posvećenost homogenizaciji uglja više je nego opravdana. U našem sektoru pripremamo dva značajna dokumenta. To je nov sistemski iskorak, dakle, nov Zakon o rudarstvu i Stargija upravljanja mineralnim sirovinama RS, koji bi trebalo da budu okvir za ceo rudarski sektor u narednim godinama. Zakon moramo prilagoditi određenim evropskim direktivama, što se pre svega odnosi na bezbednost i zdravlje zaposlenih i zaštitu životne sredine, u čemu je akcenat na smanjenju emisije ugljen- dioksida. To zaposlenima u EPS- u predstoji. Dakle, energetski efikasno, ekonomski opravdano i tehnološki uravnoteženo poslovanje. Pred nama je veliki zadatak. Napori EPS-a su više nego primećeni i Ministrtsvo tome pruža punu podršku.

Parteni i kineski program

Desimir Stević, Zamenik direktora PD „TE- KO Kostolac“:

– Očekujemo da u 2012. godini sa partnerima zatvorimo dogovore i započnemo sa prvom fazom kredita sa Kinezima, što bi bilo odsumporavanje, potom, i kreditiranje izgradnje železnice i luke. To bi trebalo da se završi 2014. godine. U drugoj fazi bi ulagali u povećanje kapaciteta PK „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje. Takođe, radio bi se novi blok od 350 megavata, mada, s obzirom na to da je u Drmnu vrlo kvalitetan ugalj, razmišlja se o većem kapacitetu od 600 megavata. Sve su to značajniplanovi za sredinu u kojoj delamo i, naravno, kompaniju. PD „TE- KO Kostolac“, dakle, ima zaokružen program u okviru kojeg nastojimo da svojom društvenom i socijalnom odgovornošću utičemo na podizanje kvaliteta života.