Čime je Miro Cerar opčinio Slovence?

„Mi smo za privatizaciju, ali kontrolisanu. Firme koje predstavljaju ključnu nacionalnu infratsrukturu – DARS (slovenački autoputevi – prim.R-Ć), Aerodrom Ljubljana, deo Telekoma, deo Slovenačkih železnica i one firme koje nose „zlatna jaja“, kao Krka, treba da ostanu u državnom vlasništvu“, po ko zna koji put je prethodnih dana, pa i na pitanja dnevnika Finance, odgovorio Miro Cerar, dvanaest puta plasiran među najuticajnije slovenačke pravnike. O privatizaciji poput njega misli većina Slovenaca.

Slovenački birači su se za „politiku bez političara“ odlučili još na lokalnim izborima 2006.godine, tvrdi Mladina, i od tada ne odustaju sa pokušajima da mrskim političarima zamenu nađu u stručnjacima, menadžerima i sličnim personalnim nepolitičkim rešenjima, ali oduševljenje koje je, i pre nego što je objavio sastav svoje ekipe i program svoje novoosnovane stranke, stekao Miro Cerar (1963) nezapamćeno je. Cerar je apsolutni izborni hit i apsolutno sve ankete javnog mnenja prognoziraju da će Stranka Miro Cerar u nedelju osvojiti između 30 i 40 odsto glasova.

Ovako visok rezultat, podseća Mladina, pošao je za rukom poslednji put 2000.godine Liberalno – demokrarskoj stranci. Cerar je svoju stranku na političkom spektru locirao „ni levo ni desno“, a sebe opisao kao „dinamičnu dvojnost“ (u odnosima sa okolinom liberal, iznutra konzervativac), pa je, prema anketama, iz prve pokupio 28,3 odsto glasača Socijalnih demokrata, 22,3 odsto glasača Pozitivne Slovenije, dakle levih stranaka, ali i 10 odsto glasova onih koji su 2011.godine glasali za Slovenačku demokratsku stranku Janeza Janše, koja se deklariše kao umereno konzeravtivna.

Ove ankete, međutim, nisu zavarale komentatore lista Finance, velikog zagovornika privatizacije i slobodnog tržišta, pa su pred same izbore objavili veoma dugačak spisak stranačkih uzdanica Mira Cerara, koji su nekada bili članovi ili na visokim pozicijama u vlasti Liberalno-demokratske partije. Dakle, levice.

U skladu sa svojom namerom da bude premijer svih Slovenaca, Cerar je odmah objavio da je inače oštra i burna javna podela na levicu i desnicu u Sloveniji veštačka i da prema važećim polit-ekonomskim kriterijumima ne odgovara istini, da njegova stranka neće vladati sama, ali da sa strankom koja ruši slovenačko sudstvo i diskredituje pravnu državu u koaliciju neće ići. Tu se misli na Janšinu SDS, čije su pristalice neki dan u Ljubljani organizovale protest zbog izricanja dvogodišnje kazne zatvora Janši u, kako su tvrdili, politički montiranom procesu. Demonstranti su nosili i parolu „Kučana u zatvor“. Milan Kučan je ikona slovenačke levice. Pravna država je vrhunska vrednost na kojoj insistira Cerar, inače stručnjak za pravnu etiku koji smatra da je Sloveniji pre svega potrebna moralna obnova.

Prema gotovo usaglašenim brojnim anketama javnog mnjenja u slovenački parlament će posle nedeljnih izbora ući šest stranaka, pored prvoplasiranog Cerara, i drugoplasirane Slovenačke demokratske stranke, bez problema će se tu naći i Desus Karla Erjaveca, koji sebe smešta u centar političke scene, Socijalne demokrate Dejana Židana (stranka Boruta Pahora), koji se smatraju levicom, Nova Slovenija, koja se smešta u umereni desni centar i verovatno, Savezništvo Alenke Bratušek, koje sebe vidi u centru i levo od centra.

Pošto su slovenački stranački lideri proteklih dana uredno na sve strane odgovarali na najkonkretnija politička i ekonomska pitanja, može se zaključiti da su Cerarovi stavovi najbliži stavovima Karla Erjaveca (prognoza oko 11 odsto glasova) i da će Cerar, ako bude pravio vladu kako sada izgleda da hoće, praviti vladu levog centra. A da se privatizacionim planovima, koje je u vidu liste od 15 državnih firmi koje treba privatizovati napravila Vlada Alenke Bratušek, ne piše dobro.

Slovenija je izazvala dosta oštre reakcije svojih partnera u Evropi kad je njena odlazeća vlada donela odluku da se zaključenje ugovora u započetim procesima privatizacije ostavi novoj vladi, a to znači odloži za nekoliko meseci, a da se novi privatizacioni postupci ne započinju do izbora nove vlade. Značajno je da je Slovenački državni holding, koji upravlja vlasništvom države u firmama, objavio da su najdalje odmakli privatizacioni procesi za Telekom i Aerodrom, koje Cerar nikako ne bi privatizovao. Ni Erjavec. List Finance je objavio da su na ovu odluku odlazeće Vlade i izjave najverovatnijeg budućeg premijera, zainteresovani kupci Telekoma odgovorili tako što je od njih osam šest odmah odustalo, među kojima i oni koji su nudili najvišu cenu (160 evra za akciju). U igri su ostali Dojče telekom (120 evra za akciju) i ruska kompanija MTS. Šteta zbog odustajanja najizdašnijeg ponuđača je, po računici Petre Sovdat iz lista Finance, 130,6 miliona evra. A šteta što Telekom Slovenija nije prodat još 2008.godine kupcu koji je nudio 405 evra za akciju iznosi, prema listu Finance, 1,6 milijardu evra.

„Ko će firmama i akcionarima da nadoknadi štetu nastali zbog vladine odluke o odlaganju?“ To pitanje na društvenim mrežama postavlja i prvi čovek Telekoma Rudolf Škobe, a slikom ga prenosi i Finance. Taj list je, međutim, odahnuo. Prema izvorima lista, Slovenački državni holding je od pravnih stručnjaka dobio tumačenje da je vladina odluka o odlaganju nezakonita, te će procesi prodaje Telekoma i Aerodroma biti nastavljeni… Tvrdi Finance dan-dva pred pobedu Mira Cerara.

Ali upozorava Mladina, u Sloveniji vlada sledeći mentalitet: ovolika obožavanja traju samo dok predmet obožavanja ne počne nešto da radi. Onda na scenu stupaju dežurni moralisti.