Čime se bavi Srpsko-ruski humanitarni centar?

Dok je Moskva humanitarni centar opisivala kao „najznačajniji na Balkanu“ za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode, zapadne države su sumnjale da se radi o pokušaju uspostavljanja vojne baze.

A Evropska komisija je objašnjenje od Beograda zatražila u novom godišnjem izveštaju – najvažnijem dokumentu u kojem se ocenjuje napredak država kandidata za članstvo u EU.

„Srbija treba da informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama“, stoji u izveštaju, objavljenom 8. novembra.

„Srpski balans između Rusije i Zapada se ne lomi na NIS-u (Naftna industrija Srbije u većinskom ruskom vlasništvu), već na Nišu“, slikovito ukazuje Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Zapad traži od vlasti u Beogradu da uvedu sankcije Rusiji, što Srbija za sada odbija.

Deo opozicije i javnosti u Srbiji pozivao je u proteklih godinu i po dana da se Srpsko-ruski humanitarni centar zatvori.

„Sve što je vezano za Rusiju u Srbiji, pod dodatnom je lupom zbog rata u Ukrajini“, dodaje Vuksanović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Saradnja Srbije i Rusije samo koliko Zapad dozvoli“

Posebnu pažnju tokom godina izazivao je zahtev Rusije da Srbija osoblju Centra dodeli diplomatski status.

Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.

Vlasti za sada takav status u vezi s ovim Centrom nisu odobrile.

„Ne verujem da su diplomatski status mogli da dobiju ni pre rata u Ukrajini, a tek sada neće“, stav je Vuka Vuksanovića.

„Srbija je okružena državama članicama NATO i Evropske unije i saradnja Beograda i Moskve može da se odvija samo u onoj meri u kojoj Zapad to dozvoljava“, dodaje on.

Vlada Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar nisu odgovorili na pitanja RSE o radu centra, niti šta se dešava sa zahtevom da osoblje dobije diplomatski status.

„Ne duplirati ulogu EU u civilnoj zaštiti“

Brisel u poslednjem izveštaju ukazuje da Srbija treba da obezbedi da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu „ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve“.

Centar poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoji u državama članicama Evropske unije.

Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite i u više navrata je koristila pomoć – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine.

Za sektor civilne zaštite u Srbiji od 2014. godine do danas iz Brisela je stiglo više od 250 miliona evra pomoći, navodi se na sajtu delegacije EU u Srbiji.

Evropska komisija u poslednjem izveštaju podseća da je protekle godine Srbija kroz međunarodni mehanizam pomagala drugim državama – na primer, slala je spasioce u Tursku nakon razornog zemljotresa, a paketi humanitarne pomoći poslati su Ukrajini.

„Ako Srbija ima koristi od mehanizma EU za hitne slučajeve, ne samo da reaguje na svoje krize, nego i da pruža pomoć drugim zemljama, zaista ne znam onda kako ruski centar funkcioniše“, smatra Vuk Vuksanović.

Kako centar radi nakon zapadnih sankcija?

Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kao ključnu prepreku za rad Centra u Nišu vidi zapadne sankcije Rusiji.

„Pitanje je kako Centar može sada da funkcioniše, kada su vazdušni prostor i teritorija Evropske unije, u okruženju Srbije, zatvoreni za ruske avione i sličnu opremu“, dodaje Vuksanović.

Ocenjuje i da sam Centar ima „više političku ulogu“, nego što predstavlja „naročitu bezbednosnu pretnju“.

„Centar je više bio deo srpske politike balansiranja i pokušaja da zaplaši Zapad Rusijom. A Rusima je to bilo korisno da pokazuju simbolično prisustvo na Balkanu i da iritiraju Zapad“, rekao je on.

Nakon ruske invazije i zapadnih sankcija, prema rečima Vuksanovića, Srbija je Kremlju bitna za stvaranje političke slike da nije „totalno izbačena sa Balkana i da i dalje postoje Vlade u Evropi koje nisu prekinule komunikaciju i spremne su da sarađuju sa njima“.

To kao problem vidi Evropska unija u poslednjem izveštaju o Srbiji.

Pored opomena da se nije usaglasila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, Brisel ukazuje i da je Srbija održala odnose na visokom nivou sa Moskvom, što „dovodi u pitanje njen strateški put“.

Ceo tekst pročitajte na portalu Radio Slobodna Evropa.