Činovnici dobrovoljno, uz otpremninu odlaze

Za ostvarivanje tog plana leskovačka lokalna samouprava nema sredstava ali očekuje konkretnu pomoćVlade Srbije. Većse, inače, najavljuje da će centar Jablaničkog okruga biti deo pilot programa u smanjenju zaposlenih.

Prema evrpskim merilima, Leskovac bi trebalo da smanji činovnički aparat za 70 odsto, a niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko je stvarno činovnika. Prema podacima poreske uprave, koji se mogu smatrati najpotpunijim, angažovano je 897 radnika. Ovde je svaka nova garnitura na vlasti dovodila svoje ljude i to isključivo po boji stranačkog dresa, a ne po kvalifikacijama.

Za sada se, inače, ne zna model odlaska prekobrojnih, a najpre će lokalni parlament napustiti „dobrovoljci“. Sve će, međutim, biti mnogo jasnije narednih nedelja, ali se mogu čuti i prve kritike na račun ove racionalizacije rada Gradske uprave.

Prvi se oglasio donedavni gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanovićkoji je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare istakao da su svi činovnici zaposleni poslednjih nekoliko meseci, odnosno od trenutka kada je preuzeo gradonačelničku dužnost i donedavnog smenjivanja, došli do radnih mesta zakonito i uz striktno poštovanje sistematizacije!

– Ako budu otpušteni, pozvaćemo inspekcijske i druge organe, ali ćemo se i drugim merama suprotstaviti toj nameri – pojasnio je Cvetanović.

Cvetanovićje kritikovao i nova kadrovska rešenja u javnim i javno-komunalnim preduzuećima i ustanovama kulture, a za neke direktore, poput prvog čoveka Kulturnog centra, rekao je da su i nestručni za taj posao, jer nemaju završen fakultet.

Zaposleni u leskovačkoj administraciju se, inače, ne mogu pohvaliti visokim primanjima, koja katkad kasne i po nekoliko meseci. Ovde „visokoškolci“, koji nisu na rukovodećim mestima, imaju platu tridesetak hiljada, a „srednjoškolcima“ pripada do dvadeset hiljada. Zarade načelnika uprava su kreću do šezdeset hiljada, a plate direktora u jednom broju javnih preduzeća iznose sedamdesetak hiljada dinara. To su, naravno, nezvanični podaci, jer su do sada primanja radnika koji se finansiraju iz budžeta, ali i u kolektivima čiji je osnivačGradska uprava, bila izvan vidokruga javnosti.

Zbog nedostatka novca u budžetu i drugih slabosti, u mnogim kolektivima čiji je osnivačGradska skupština, zarade kasne. U JKP Parking servis nisu primili godinu dana ni minimalac, u Komunalcu plate kasne pet meseci, a nekada izuzetno dobrostojeće preduzeće Pijaca takođe nije u stanju da redovno isplaćuje lične dohotke. Zbog dvomesečnog kašnjenja u isplati zarada, što se ranijih godina nikada nije dešavalo, u JKP Pijaca radnici su negodovali. Oni su se takođe, poput Legasa i JKP Vučje, protivili prekomernom zapošljavanju, odnosno otvaranju novih radnih mesta.

U ustanovama kulture čak 80 odsto sredstava koja se izdvajaju iz budžeta troši se za plate, a ostatak za programske aktivnosti. I pored hronične besparice, u većini tih ustanova prekomerno zapošljavanje je postalo svakodnevni manir.

Primer za razmišljanje

U leskovačkom Narodnom muzeju, samo u poslednja tri meseca primljeno je petoro novih radnika i sada ih je na platnom spisku 44 od kojih je tek svaki peti kustos, a u Narodnom pozorištu je od 70 zaposlenih samo 20 glumaca. Konačno, ima i kolektiva gde gotovo polovinu zaposlenih čine nekadašnji direktori kakav je, na primer, slučaj sa Turističkom organizacijom Leskovac. U nekim kolektivima i pojedinim gradskim upravama nemaju ni stolice za nove radnike!