U Gradskom muzeju Subotice još je otvorena izložba posvećena jednom zanimljivom jubileju – stogodišnjici od prvog leta avionom u Subotici i Vojvodini. Činjenica da je Vojvodina nedugo posle tog događaja pripojena Srbiji, prestavši da bude deo Austrougarske, doprinela je da taj čin vazduhoplovnog entuzijaste Ivana Sarića bude upisan i u istoriji vazduhoplovstva Srbije kao prvi let aeroplanom.
U Austrougarskoj Sarićev poduhvat svakako nije bio pionirski, a naročito ne u Evropi, koju je tih godina, početkom XX veka, prosto tresla „vazdušna groznica“ i pomama za avionima. No, Sarić je ipak po nečemu drugom zaslužio da bude spomenut i na stranama evropske letačke istorije – letelica kojom je poleteo bila je ručne izrade, a konstruisao ju je lično on, osobenjak Ivan Sarić.
„Protekao je ceo vek od javnog leta Ivana Sarića na avionu vlastite konstrukcije, izvanrednog trijumfa ljudske volje, kakvih se subotička sredina baš i nije nagledala u prošlosti. Njen dominantni, palanački duh nije voleo kreativnost i individualnost, već im je pretpostavljao uniformnost, tradicionalizam i rutinu. Iako je činovničkim pozivom i sam bio predodređen da postane deo tog sveta, takmičarski duh iz mladalačkih, sportom ispunjenih godina, odveo je Sarića u vode istraživanja i konstrukcije. Vrhunac tog njegovog entuzijazma dogodio se 16. oktobra 1910. godine kada je većinska Subotica u hiljadama došla da vidi ludo hrabrog osobenjaka. I onda kada je razum (i jak vetar) nalagao odstupanje, Sarić je sa ‘pismo-glava’ novčićem u ruci odlučio. I poleteo. Decenijama kasnije, skrajnut i osuđen na zaborav, sećao se tog momenta nadmoćnosti i slave. Izložbom o jednom od najvećih Subotičana vraćamo ga u memoriju građana. Možda ovoga puta rezultat bude povoljniji po Ivana Sarića“. Ovako o Sariću piše subotički istoričar Mirko Grlica, autor izložbe ali i monografije o letaču, biciklisti, rvaču, fudbaleru, automobilisti i činovniku Ivanu Sariću.
Sarić je očito bio netipična ličnost za tadašnju austrougarsku varoš Suboticu, pre svega po svojim mnogobrojnim interesovanjima. Gradska istorija ga ja upamtila kao svestranu ličnost, ali i svojevrsnog čudaka, koji je budući činovnik u gradskom računovodstvu, svakako bio nespojiv sa svojim avanturističkim hobijima poput letenja u to vreme i automobilizma. Bio je prilježan i vredan radnik u gradskoj računovodstvenoj službi, mada ne mnogo ambiciozan. Ipak, mediji toga vremena zabeležili su i jedan dvoboj mačevima u kojima je on bio sudionik zbog verbalnog sukoba sa kolegom na poslu, a koji se završio njegovim ranjavanjem. Njegova strast za avionima, i mašinama uopšte, kao i želja da se takmiči, istraži, isproba novine očito je bila jača od njegove činovničke kolotečine. Godine 1910, nedugo posle leta braće Rajt, Ivan Sarić se našao u Parizu gde je prisustvovao letu francuskog avijatičara Luja Blerioa preko Lamanša. Oduševljen tim događajem, on krišom fotografiše Blerioovu letelicu, i po povratku u Suboticu, na osnovu tih snimaka, pravi sopstvenu, od materijala koji je imao pri ruci – drveta, konopaca, žica. Aviončić jednokrilac, nazvan Sarić I, na čijoj je izradi radio oko godinu dana, imao je raspon krila od 8.5 metara, trup od 7.5, dok je sedište za pilota izigravala jedna pletena stolica od pruća. Juna 1910. godine Sarić je svoju letelicu, sa trocilindričnim motorom anzani od 25 konjskih snaga, prebacio na ledinu na kojoj su, osim što su se napasale krave, održavane konjske i druge trke. Ubrzo je dobio i dozvolu od gradskih vlasti da može izgraditi hangar za svoj avion, i konačno poleteti na njemu. Podvig je izveden 16. oktobra iste godine, a da je to zaista bio podvig svedoče lokalne novine koje su detaljno zabeležile dotad neviđeni događaj – mada su se Subotičani ranije već susretali sa kojekakvim carskim letelicama, zalutalim u panonske pustare. Poduhvat subotičkog letača bio je podvig i zbog činjenice da su avioni u to vreme u Evropi još uvek novina, te da su mnogi letovi završavali neuspešno, neretko i pogubno po pilote.
Pre nego što je osvanuo istorijski 16. oktobar, ovaj neverovatan događaj naveliko je najavljivan plakatima, za njega su prodavane ulaznice, a obezbeđen je bio i vojni orkestar koji je dao svečanu boju Sarićevom poduhvatu, dok je za brojne radoznalce obezbeđen specijalan voz. Kako je sam događaj tekao najbolje govori pomenuto novinski članak.
Sarić je tada uspeo da svoju letelicu podigne na neverovatnih 20 metara visine, preleti ledinu od nekoliko stotina metara i vrati se na start. „Osećao sam da sam pobedio vazduh, da sam nad najvišom kućom u Subotici, da ću s vremenom stići još više pod oblake… to su osećaji koji se ne mogu izraziti“, stoji u monografiji o ovom nesvakidašnjem junaku vazduhoplovstva.
Umro u 91. godini
Do kraja života (umro je 1966. u 91. godini života) Ivan Sarić je radio na svojim izumima, ali i na promociji sporta. Aeroklub u Subotici kao i aerodrom nose danas njegovo ime.
Spomenik u centru
Ivan Sarić je u centru Subotice dobio spomenik na kojem, izliven u gvožđu, stoji pored bicikla, sa avionskom elisom u ruci. Za Subotičane, on je u stvari podjednako poznat i kao vazduhoplovac ali i kao biciklista, u čemu je gotovo isto toliko bio uspešan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
