CINS: Pravilnici o zaštiti od seksualnog uznemiravanja na fakultetima neophodni, a retki

Sagovornici sa fakulteta koji pravilnike imaju za CINS kažu da prijava za seksualno uznemiravanje ili nema ili po njima skoro niko nije procesuiran.

Razlog za neprijavljivanje može biti manjak poverenja u one koji ih rešavaju, ali i strah od mogućih posledica, smatra Tanja Ignjatović iz AŽC-a.

Početkom 2020. godine student Filozofskog fakulteta u Beogradu udaljen je iz nastave u periodu od dva semestra jer je seksualno uznemiravao koleginicu, podsećaju iz CINS-a.

„Reč je o disciplinskoj kazni predviđenoj Pravilnikom o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja koji na Filozofskom fakultetu u Beogradu postoji od decembra 2019. Prema njemu, oblici seksualnog uznemiravanja, između ostalog, mogu biti fizičko napastvovanje, neželjeni fizički dodiri, emocionalno proganjanje, ali i neželjeni predlozi seksualne konotacije, ponavljanje neželjenih šala i opaski i ismevanje koje je polno ili rodno obojeno ili ima seksualnu konotaciju“, objasnili su iz CINS-a.

Pravilnik se odnosi na zaposlene i studente, ali i na osobe koje su u postupku upisa na studije ili pohađaju neki program fakulteta.

Profesorka sociologije sa tog fakulteta Smiljka Tomanović u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da je takav dokument neophodan zato što deluje preventivno.

„S druge strane, on definiše jasnu proceduru takozvanog represivnog dela, odnosno disciplinski proces“, dodaje.

Prema saznanjima Autonomnog ženskog centra (AŽC), organizacije koja se, između ostalog, bavi prevencijom svih tipova nasilja nad ženama, Filozofski fakultet u Beogradu je jedan od četiri fakulteta u Srbiji koji imaju ovakav pravilnik.

Među njima su i Fakultet političkih nauka (FPN), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) i Pravni fakultet Univerziteta Union.

Prvi u Srbiji koji je usvojio ovakav pravilnik bio je FPN, a kako za CINS kaže docentkinja Katarina Lončarević on je donet 2014. jer je bilo više situacija u kojima su se profesori neumesno izražavali na šta su reagovali studenti i studentkinje, ali i prijava za seksualno uznemiravanje.

„U celom tom procesu student koji je podneo prijavu treba da bude potpuno zaštićen. Ti mehanizmi zaštite nisu savršeni, ali fakultet mora kao institucija da zaštiti studenta ili studentkinju“, ističe ona za CINS.

Kako objašnjavaju iz CINS-a, ukoliko neko na FPN-u misli da je doživeo seksualno uznemiravanje, ucenjivanje ili nešto što je ugrozilo njegovo dostojanstvo može da se obrati dekanu, licima za podršku kojih ima troje i koje imenuje dekan ili zaposlenom u koga ima poverenja. Ipak, da bi se pokrenula procedura mora se podneti pisani zahtev. Nakon toga dekan imenuje jednu osobu ili formira komisiju koja će slučaj ispitati. Oni o svojim nalazima obaveštavaju dekana koji se zatim obraća osobi koja je prijavljena za seksualno uznemiravanje i ostavlja joj rok da se izjasni. Ukoliko se utvrdi da je zaposleni seksualno uznemiravao i ucenjivao, kazna može biti i otkaz.

Međutim, sagovornici sa nekih od fakulteta koji ovaj pravilnik nemaju za CINS ističu da je zaštita od i zabrana seksualnog uznemiravanja regulisana različitim dokumentima. Tako sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za CINS kažu da ne poseduju pravilnik nego da poštuju Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu.

Docent Đorđe Krivokapić sa Fakulteta organizacionih nauka (FON) dodaje da se oni pored toga pridržavaju i Pravilnika o radu i Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih kao i da je sve to dodatno definisano propisima poput Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Iako u etičkim kodeksima može postojati eksplicitna zabrana ponašanja koja su zapravo seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, ali i seksistički komentari, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) smatra da kodeksima fali procedura i da se čini da je nužno da postoji poseban dokument koji dodatno reguliše ovu oblast.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu CINS-a ili sledećem linku.