Koji sve propusti su pratili smrt rudara u rudniku Soko?

Nekoliko sati od nesreće, prvog aprila 2022, rudnik Soko obišla je jedina rudarska inspektorka u zemlji u tom trenutku – Zorica Vukadinović.

Pronašla je da Soko nema odobrenje za izvođenje rudarskih radova u tom delu Rudnika.

To nije bilo koji dokument – bez njega rudnik uopšte ne bi smeo da radi. U odobrenju piše gde i kako će ugalj da se kopa, kakvi će biti tuneli, kakva ventilacija i slično. Praktično, rad bez odobrenja je kao izgradnja bez građevinske dozvole.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je rudarska inspekcija Ministarstva rudarstva i energetike godinama pre nesreće znala da Soko nema ovo odobrenje i nalagala Rudniku da ga pribavi.

U novembru 2016. tadašnji rudarski inspektor Milanko Savić dao je Rudniku rok od šest meseci da pribavi odobrenje. Kako se to nije desilo, inspektor je Rudniku 2017. ponovo naložio isto, ali ni tada se ništa nije promenilo.

Soko je nastavio da radi bez odobrenja sve do nesreće, iako je inspekcija mogla da mu zabrani rad.

Prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ukoliko inspektor utvrdi da rudnik radi bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova ovlašćen je da mu zabrani rad. Međutim, inspekcija to nije uradila, a nije ni kontrolisala Rudnik onako kako bi morala – barem dva puta godišnje.

Inače, Milanko Savić, koji je kao inspektor pronašao da Rudnik nema odobrenje, sada je zaposlen u javnom preduzeću Resavica u okviru kojeg rudnik Soko posluje. Ujedno, Savić radi i u Ministarstvu rudarstva i energetike koje je nadležno da kontroliše Resavicu. Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja CINS-a.

Ventilacija u Rudniku stala, iako nije smela

Neposredno pre nesreće u Rudniku je nestala struja. To nije slučajno. U prostoru gde su rudari kopali, metana je bilo više od dozvoljenih 1,5 %. U toj situaciji uobičajena je procedura da se struja isključi jer je metan lako zapaljiv gas i može da dovede do eksplozije.

Zajedno sa strujom isključena je i ventilacija – što nije smelo da se desi, smatraju stručnjaci sa kojima je CINS pričao. Ventilacija je u rudniku važna jer dovodi svež vazduh sa površine i ujedno može da izduva metan iz jame.

Rudarski i mašinski inženjer, Predrag Dimovski, inače sudski veštak za rudarstvo, u razgovoru za CINS navodi da bi nastradali rudari preživeli da je ventilacija radila, jer bi u trenutku nesreće izduvala metan.

CINS otkriva da je ventilacija u rudniku Soko prestala sa radom kada je iz bezbednosnih razloga automatski isključena struja, jer su ventilatori bili priključeni na trafostanicu zajedno sa ostalim uređajima – što ne bi trebalo, kažu stručnjaci.

Dimovski objašnjava da bi ventilacija trebalo da ima svoju trafostanicu koja je nezavisna od svega ostalog.

Sa njim je saglasan i jedan od četvorice profesora Rudarsko-geološkog fakulteta koji su za Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu veštačili nesreću, a koji je pristao da priča za CINS – Branko Gluščević.

On je potvrdio da je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu u Rudniku prešao kritičnu granicu. Samim tim isključio se ventilator.

„To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo – u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje na samom otkopu“, rekao je Gluščević.

Rudari radili do samog kraja, a morali da budu povučeni

Koliki je metan u jami prati se na ekranima iz dispečerskog centra, dok pojedini rudari sa sobom imaju i merače metana. Detektori za metan raspoređeni su i po jami.

Prema državnom Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja, kada u prostoru gde se kopa metan pređe granicu od 1,5% rudari treba da prestanu sa radom.

Rudar Srđan Colarić koji je 17 godina radio u rudniku Soko kaže za CINS da je procedura takva da se rudari povlače u prostor sa svežim vazduhom kada metan pređe granicu od 1,5%. On objašnjava da je dispečerka ta koja povlači rudare.

Međutim, to nije bio slučaj prvog aprila kada se nesreća dogodila.

Iz snimaka razgovora koji su u noći nesreće zabeleženi, a do kojih je CINS došao, čuje se kako dispečerka obaveštava rudare u više navrata da je metan povišen. U jednom trenutku kaže da je metan 5%, ali im ne kaže da se povuku. Novinari CINS-a nisu uspeli da intervjuišu dispečerku Eminu Milovanović Stamenković koja je te noći radila.

Umesto da potraže zaklon, rudari su radili do samog kraja – dok neko od njih nije viknuo „bežimo“.

Deo rudara je krenuo da beži. Neki od njih su se onesvestili, ali osmorica njih je poginula.

Jedan od preživelih rudara, Saša Dimitrijević, seća se da se onesvestio sa alatom u rukama:

„Oni mrtvi, a ja na tri metra od njih sam bio. Ispod njih sam, kako sam pao, pa ima metar i po, e, ta visina sa sve rabalicom. Kažu ’ti si gu zagrlio kao Boško Buha bombu’“.

Sporno tumačenje kada se rudari povlače zbog metana

Interno uputstvo rudnika Soko za rad dispečera razlikuje se od državnog pravilnika kada određuje koliko metana sme da bude na radilištu u jami, tj. mestu gde se kopa, dok su rudari tamo.

Dok državni pravilnik propisuje granicu za prekid rada od 1,5%, interno uputstvo rudnika Soko govori o drugoj granici. Ono kaže da se rudari povlače kad je koncentracija metana preko 2%.

Međutim, rudari sa kojima smo pričali nisu znali za interno pravilo od 2%.

„Mi stalno polažemo proveru znanja. To su neka osnovna pitanja, svaki rudar mora da zna – 1,5% moraš da ideš sa radilišta. To niko ne može da te spreči da ti odeš sa radilišta“, kaže za CINS rudar Srđan Colarić.

S druge strane, Branko Gluščević koji je veštačio nesreću, objašnjava da rad treba da se prekine kada metan pređe 1,5%, ali da to ne znači i da rudari tu ne smeju da borave.

Svedočanstva preživelih rudara, koje je zabeležila i rudarska inspekcija, otkrivaju da oni nisu samo boravili u jami kad je metan prešao dozvoljenu granicu, već da su u njoj radili do same nesreće.

Izvor: CINS