CINS: Radioaktivno zrno opasno po stanovnike bilo izgubljeno kod Iđoša, niko nije obavestio Nuklearne objekte Srbije

Bio je 4. jun 2021. i sunce je tako pržilo da su dvojica radnika skinula svoje kombinezone i zaštitne šlemove. Nalazili su se u polju u neposrednoj blizini Iđoša. Pred njima se pružala nepregledna vojvođanska ravnica.

Radoslav Miljković i njegov trideset godina mlađi kolega Radomir Stehlik, proveravali su da li su cevi gasovoda oštećene. Naizmenično su iz skalamerije poput metalne kutije „zabacivali“ sajlu u kanal, kao da pecaju ribe na suvom. Na vrhu sajle, umesto udice nalazila se kamera. Ona može da, baš kao rendgen aparat, kroz zemlju snimi u kom su stanju cevi.

Aparat u sebi ima deo koji je radioaktivan, pa zbog opasnosti na posao uglavnom idu jedan stariji i jedan mlađi radnik. Radoslav kaže da je Radomira čuvao kao da mu je sin.

Sve je izgledalo kao još jedan običan radni dan, ali onda je Radoslav čuo nešto kao kada kamenčić upadne u vodu. Znao je da su u opasnosti.

„Beži, Rade!“, viknuo je stariji kolega.

Iz aparata je ispao mali deo, veličine zrna pšenice. Njegova veličina je mogla da zavara jer je taj deo bio radioaktivan i zbog toga jako opasan. Manje doze zračenja mogu da dovedu do mučnine, glavobolje i groznice, ali veće oštećuju organe, mogu da izazovu rak, pa i smrt.

Otišli su u firmu za koju su radili i odatle pozvali Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije i Institut za nuklearne nauke Vinča.

Rečeno im je da se vrate i obezbede teren, a da će oni doći sutra. Takođe je obojici naloženo da ne mrdaju sa mesta gde im je radioaktivni deo ispao.

Noć su proveli u kolima. San im nije dolazio na oči.

Rano ujutru u Iđoš je stigla ekipa za sanaciju iz Direktorata i Vinčine laboratorije Zaštita.

Radioaktivno zrno je bilo u kanalu dubine oko metar, prekriveno blatom. Previše sitno da bi se znalo gde je tačno ili da se izvuče, a da se neko ne ozrači.

Radoslav se priseća da je ideja operatera iz Vinče bila da tu i ostane.

„Baci se parče olova, ostavi se tu“, objašnjava Radoslav. „Tako bi na površini zemlje radijacija bila nula. Kraj priče.“

Međutim, kako Radoslav kaže, predstavnik Direktorata, inspektor Vladimir Janjić, tražio je da se izvor iskopa.

Dokumentacija do koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) došao pokazuje da Janjić u tom trenutku nije imao položen ispit za inspektora.

Iz Direktorata su rekli da je pored Janjića na terenu bio i njihov direktor i još jedan inspektor, kao i da bi ostavljanje izvora tu bilo nelegalno i u „suprotnosti sa principima sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom“.

Bager je zabrektao i metalnom kašikom zahvatio veću količinu zemlje. Umesto rešenja, došlo se do novog problema. Izvor je sad bio na otvorenom pa je povećana opasnost da se proširi radijacija.

Došla je policija, vatrogasci, ali i još ljudi iz Vinče ali zrno nije moglo da se bezbedno izvadi. Usledila je promena taktike. Ideja je bila da radioaktivni izvor pronađu u grumenu zemlje i da ga potom zajedno sa njim spakuju u zaštitni kontejner. Dva sata kasnije, jedini rezultat bio je to da su radnici Vinče bili ozračeni.

Stalo se sa poslom.

Za Radoslava i Radomira bila je to još jedna noć puna neizvesnosti provedena na sedištu automobila.

Nova ekipa iz Vinče satima je pokušavala da pronađe radioaktivni izvor. Blato pomešano sa travom se stvrdlo i više nije moglo da se kopa lopatama, pa je bio potreban novi plan.

Ovog puta rešili su da se iskopa grumen zemlje u kojem se nalazi radioaktivni deo, koji bi se potom stavio u metalnu kutiju obloženu olovom. Ta zaštitna kutija bi se ubacila u Vinčin kombi koji bi naposletku izvor prebacio do Beograda.

Kada su krenuli da rade ovako, shvatili su da zaštitna kutija ipak ne bi mogla da zaštiti vozača kombija od zračenja.

I onda im je sinulo: da se ceo kombi, u kom je metalna kutija s izvorom, natovari na kamion koji ima prikolicu. Dakle, poput ruske babuške, radioaktivni deo u grumen zemlje, grumen zemlje u kutiju, kutija u kombi, kombi na kamion.

Radnici Vinče više nisu želeli da učestvuju u ovakvoj akciji jer su već primili velike doze zračenja, navodi se u izveštaju Direktorata do kog je došao CINS. Jedan od njih je samo policajcu dao u ruke ključeve od kombija i ekipa iz Vinče se spakovala i otišla.

„To je kao kad bi doktor rekao ’evo ti moj skalpel, pa ti sad operiši kako znaš’. To je odgovornost direktora Laboratorije“, kaže nekadašnji direktor u Vinči Jagoš Raičević.

Marija Šljivić-Ivanović koja je na čelu ove laboratorije nije želela da govori za CINS.

Prošao je još jedan dan. Radioaktivni izvor je i te noći ostao na polju, baš kao i dvojica radnika.

Sat otkucava, dani prolaze, a problem i dalje nije bio rešen. Bez Vinče na terenu bilo je potrebno smisliti šta dalje.

Ujutro je održan sastanak predstavnika Direktorata i firme kod koje su radnici bili zaposleni.

Odustali su od operacije Babuška i dogovorili da se izvor ipak izvuče iz zemlje, a onda prebaci u kontejner u koji se i inače ovakvi izvori čuvaju.

„Iz tog blata se po 200 grama zemlje vadilo i stavljalo u kofe u kojima se se nosi beton“, objašnjava Radoslav. „Pratilo se na aparatima koji očitavaju zračenje. ‘U ovoj nije, u ovoj nije… u ovoj jeste, sklanjaj se.’ (…) Tako je odrađen posao.“

Kontejner je potom smešten u Vinčin kombi, pa je uz policijsku i vatrogasnu pratnju, sproveden do privremenog skladišta privatne firme u Pinosavi.

Jagoš Raičević smatra da nije smelo tako.

„Taj izvor koji je izvađen iz blata spada u radioaktivni otpad. Sav radioaktivni otpad mora da ode u javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije (NOS) koje se nigde u izveštaju ne pominje.“

Ne samo to – radnici ovog preduzeća mogli su da pomognu i u pronalaženju izvora, pošto za to imaju dozvolu. Ipak, niko iz Direktorata ih nije zvao. Izvori sa kojima je pričao CINS tvrde da su direktori ove dve institucije bili u sukobu.

Iz Direktorata kažu da radioaktivni izvor nije ni tretiran kao otpad jer nije oštećen. U odgovoru koji smo dobili od njih, odgovornost za to što nije kontaktiran NOS prebacuju na firmu za koju su Radoslav i njegov kolega radili.

Radioaktivni izvor je u Pinosavu stigao u večernjim časovima. Iako je priča sa izvorom tu završena, za Radoslava je problem tek nastao.

Opširnije na cins.rs.