CINS: Tanjugu odložen porez

Kako se navodi, Agencija za privredne registere (APR) usvojila je rešenje o založnom pravu nad umetninama Tanjuga 5. maja 2017. godine.

Pravo nad delima u svojstvu „založnog poverioca“ dato je Gradu Beogradu, što znači da će u slučaju da Tanjug ne isplati dug u predviđenom roku Grad moći da ga naplati prodajom umetničkih dela.

Shodno tome, Tanjug u tom periodu ne sme da ošteti, uništi, proda ove predmete, prema zapisniku koji je potpisao poreski inspektor gradskog Sekretarijata za javne prihode 22. marta 2017.

Pre toga, Tanjug je 13. marta 2017.podneo Sekretarijatu zahtev da mu se odloži plaćanje poreza, navodeći da poreski dug čini nešto više od 5 odsto ukupnog godišnjeg prihoda Tanjuga u prethodnoj godini, kao i da bi im prinudna naplata celokupnog iznosa nanela „bitnu ekonomsku štetu“ i bila „neprimereno veliko opterećenje“, tvrdi CINS.

Na osnovu dokumentacije do koje je doša CINS ne može se zaključiti da li je Tanjug počeo da otplaćuje dug.

U dokumentima je navedeno da se dug odnosi na porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, međutim nije precizirano o kojoj je imovini reč.

Neka od najvrednije procenjenih dela založene imovine agencije Tanjug jesu skulptura Stevana Bodnera od 1.859.981 dinara, dve slike Stojana Aralice od po 309.997 dinara, slika Ljubice Cuce Sokić od 123.999 dinara i Martina Džonasa od 111.599 dinara.

Prema podacima katastra nepokretnosti, Tanjug ima pravo na korišćenje 122.908 m2 državnog zemljišta u beogradskim opštinama Čukarica i Zemun.

Reč je o njivama i objektima, među kojima su poslovne i porodične stambene zgrade.

Sedište Tanjuga od šezdesetih godina prošlog veka je u državnoj zgradi u centru Beograda, koja je jedan od 155 spomenika kulture u Srbiji.

Procenu vrednosti 197 slika i 8 skulptura u vlasništvu Tanjuga, koje se nalaze u prostorijama ove novinske agencije na Obilićevom vencu u Beogradu, uradio je sudski veštak za oblast likovnih umetnosti Instituta za ekonomska istraživanja.

Iz Sekretarijata za javne prihode Grada Beograda odbili su da daju intervju za CINS, kako bi detaljnije objasnili dogovor s Tanjugom.

Naveli su da su podaci prikupljeni o Tanjugu tajna i da ne mogu da daju informacije o poresko-pravnom položaju ove agencije.

Direktorka Tanjuga, Branka Đukić, nije pristala na intervju za CINS do objavljivanja ovog teksta.

Javljajući se na telefonske pozive novinarke CINS, ona je navela da je primila imejl sa upitom za intervju, da se pozivima vrši pritisak na nju i tražila je da je novinarka CINS više ne zove.

Tanjug je bio jedan od 73 državna medija za koje je planirana privatizacija. Prodaja Tanjuga nije uspela u dva navrata, pa je ova agencija trebalo da bude ugašena još 2015. godine, ali je nastavila sa radom. Do danas nije u potpunosti objašnjeno po kom osnovu.

Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestao je da važi 31. oktobra 2015. godine. Vlada je donela Odluku o pravnim posledicama prestanka ovog javnog preduzeća, kojom je predviđeno da se zaposlenima isplate neisplaćene zarade i druga primanja, kao i da arhivsku građu Tanjuga preuzme Arhiv Jugoslavije. U 2016. zbog toga je kao jedina zaposlena u agenciji ostala direktorka Branka Đukić.

U trenutku u kome je bilo planirano gašenje Tanjuga, Đukić je izjavila da ova agencija ne mora da ima zakon da bi radila.

Tanjug se danas u APR vodi kao aktivno privredno društvo, piše CINS.