CINS: U firmi koja je trgovala minama iz aviona srušenog u Grčkoj radi snaja nekadašnjeg načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića

Kada je Mladen Bogdanović preuzeo vlasništvo u firmi Valir 2020. godine nije ni mogao da sluti da će oko dve godine kasnije postati glavna tema u medijima. Sredinom jula ove godine avion koji je prevozio minobacačke mine iz Krušika, kojima je trgovala njegova firma, srušio se u Grčkoj i postao vest dana.

Vlasništvo pre Bogdanovića je upućivalo na vezu sa Slobodanom Tešićem, trgovcem oružja koji se nalazio pod sankcijama Ujedinjenih nacija, a od 2017. godine i Sjedinjenih Američkih Država. Podaci do kojih je došao CINS otkrivaju nove veze.

U Valiru radi Vera Diković, snaja nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, koja je u ime firme ove godine podnosila dokumenta u Agenciji za privredne registre. Vera je udata za Dikovićevog sina Nemanju, koji je doskora bio drugi sekretar u Ambasadi Srbije u Grčkoj, a trenutno je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ovo Ministarstvo inače učestvuje u postupku izdavanja dozvola za uvoz, izvoz, transport i tranzit naoružanja i vojne opreme, odnosno oružja. Iz Ministarstva nam nisu odgovorili na kojoj je poziciji mlađi Diković danas.

Kada je novinarka CINS-a zvala na broj telefona firme, rečeno joj je da je Vera „izašla trenutno do Ministarstva nešto“. Uspeli smo da stupimo u kontakt sa Verom, ali ona nije želela da priča.

Tražili smo komentar i od njenog supruga, Nemanje Dikovića, ali on nas je uputio da tražimo odobrenje od Ministarstva spoljnih poslova.

Nemanjin otac Ljubiša Diković je za načelnika Generalštaba postavljen 2011. godine, a penzionisan je 2018. Blic je još 2015. pisao kako cela njegova porodica radi u državnim službama ─ supruga u vojsci, ćerka u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, a Nemanja u Ministarstvu spoljnih poslova.

U razgovoru sa novinarkom CINS-a, Diković nije želeo da ozbiljno odgovara na pitanja. To se nije promenilo ni nakon što smo ga ponovo pozvali.

Diković je tokom devedesetih godina prošlog veka bio komandant 16. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije koji je, prema navodima Fonda za humanitarno pravo, bio na granici sa Bosnom i Hercegovinom.

CINS otkriva i da je vlasnik Valira, Mladen Bogdanović, sin Luke Bogdanovića koji je devedesetih bio načelnik Stanice javne bezbednosti Bratunac i načelnik odeljenja policije Centra javne bezbednosti Zvornik. U penziju je otišao 2012. kao zamenik načelnika policijske stanice u Bratuncu. Te godine je u medijima pominjan i kao predsednik obližnje mesne zajednice Ježeštica.

Luka Bogdanović je bio svedok pred sudom u Bosni i Hercegovini u različitim predmetima za ratne zločine. Radovan Karadžić ga je predložio da bude jedan od istraživača u njegovom timu odbrane. Međutim, sekretarijat Haškog tribunala je ovaj zahtev odbio zbog njegove uloge i položaja koji je imao tokom rata, odnosno u periodu za koji se Karadžiću u to vreme sudilo.

Na broj telefona koji je Bogdanović dostavio Haškom tribunalu, a za koji su novinarke CINS-a dobile informaciju da i dalje koristi, nismo uspeli da ga dobijemo.

Njegov sin Mladen nam se nije javljao niti je odgovorio na imejl za koji su nam iz firme rekli da mu stiže na telefon.

Inače, dokumenta za ovu firmu je podnosila i Sanja Kapetina. Mediji su pisali da je ona ćerka Dragana Kapetine koji je bio prvi čovek Republičke direkcije za promet naoružanja i vojne opreme u Republici Srpskoj. Kapetina je bio i direktor u nekoliko firmi u vlasništvu Slobodana Tešića, pisao je bosanski Žurnal.

Sanja Kapetina takođe nije želela da govori o svom učešću u ovom poslu.

Sve Valirove dozvole
Valir je 2021. godine prihodovao nešto manje od 56 miliona evra (preko 6,5 milijardi dinara).

Prema podacima koje je CINS dobio od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, od januara 2020. do 21. jula 2022. ovoj firmi su izdali 29 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme.

Krajni korisnici su bili ministarstva odbrane Azerbejdžana, Malija, Bangladeša, Saudijske Arabije i Nigerije. Takođe, izdate su i dozvole za izvoz municije u Sjedinjene Američke Države za potrebe prodaje na komercijalnom tržištu.

Ministarstvo u odgovoru navodi da je u većini od 29 dozvola izvoz realizovan u potpunosti ili delimično, dok za osam nije bilo realizacije (od čega su četiri dozvole prestale da važe).

Takođe, finansijski izveštaj Valira pokazuje da je 2021. godine ovoj firmi pozajmicu od preko dvesta miliona dinara dala i firma Krupnik koja se spominje u aferi Krušik.

Prema nalazima Državne revizorske institucije (DRI), Krušik je oružje prodavao preko komisionara – firmi GIM, Jugoimport SDPR i Krupnik. O tome kako je došlo do afere Krušik, CINS je razgovarao sa uzbunjivačem Aleksandrom Obradović.

Pozajmicu Valiru u 2021. dala je i firma Zenitprom. Ova firma izvozila je oružje u Mjanmar 2020. i početkom 2021, uoči puča koji je doveo do građanskog rata, pokazalo je istraživanje CINS-a, BIRN-a, mjanmarske organizacije Myanmar Witness i holandske organizacije Lighthouse.