Cipras, drugi put

I pre zatvaranja birališta čula su se govorkanja iz različitih izvora da će u slučaju pobede Cipras ponovo pokloniti poverenje većini dotašnjih saradnika, kao i da je dogovoren postizborni savez sa Nezavisnim Grcima. Ubrzo se ispostavilo da su priče iz tabora Sirize bile istinite, budući da je vlada koja je položila zakletvu tri dana kasnije maltene „copy-paste“ prethodne.

Mada je Cipras uspeo da iznenadi većinu analitičara u „kolevci demokratije“, koji su predviđali gotovo izjednačenu izbornu trku između njega i kandidata konzervativne Nove demokratije Vangelisa Meimarakisa, osvojivši šest odsto glasova više od svog rivala, ni on ni njegov tim ne kriju da ih čeka težak put kako bi se država izbavila iz lavirinta prezaduženosti. Velike nade polažu se u Euklida Cakalotosa, koji je ponovo postao ministar finansija, a kao mogući „Arijadnin konac“ navode se nepopularne ekonomske mere, što je bio uslov da Grčka dobije treći spasilački paket međunarodnih kreditora. Neosporno je da ovaj ekonomista, optuživan da forsira Sirizu da odstupi od izvornih levičarskih vrednosti, ni približno nema harizmu buntovnika (sa ili bez razloga) Janisa Varufakisa, ali činjenica je da mu je letos pošlo za rukom da impresionira kolege iz evrozone konstruktivnim pristupom u pregovorima sa zajmodavcima nakon Varufakisove ostavke.

Novi grčki premijer pojavio se u izbornoj noći na trgu Sintagma u društvu lidera Nezavisnih Grka, Panosa Kamenosa, što je izazvalo nezadovoljstvo pojedinih poznavaoca evropskih (ne)prilika, imajući u vidu reputaciju ove stranke kao „suviše desničarske“. Slavlje Sirize sa predstavnicima Nezavisnih Grka uz italijanske i grčke partizanske numere poput „O, Bella, Ciao“ i „Heroji“ i mahanje crvenim zastavama na prvi pogled jeste delovalo bizarno, ali, stiče se utisak da je Kamenos spreman da se obračuna sa „dripcima iz sopstvenih redova“. Naime, lider Nezavisnih Grka zatražio je od svog prezimenjaka i stranačkog kolege Dimitrisa Kamenosa, novoimenovanog zamenika ministra infrastrukture i saobraćaja, da podnese ostavku u vladi zbog kontroverznih izjava na Tviteru.

Deo atinske javnosti smatra da nema suštinske razlike u konceptu reformi koji najavljuje pobednička Siriza od planova poražene Nove demokratije, odnosno da je „princip isti a sve su ostalo nijanse“. Oni najkritičniji rekli su nam da ako se uzme u obzir dugotrajni politički život Nove demokratije na nestabilnoj političkoj sceni Grčke, ta partija ima šansu da u veoma kratkom roku ponovo pridobije većinu birača, jer su Grci „umorni od čekanja na bolji život“, pa će Cipras morati da ubrzo na delu pokaže da je reformator. Nasuprot tome, u Sirizi ističu da „Nova demokratija želi da uzima od siromašnih da bi dala bogatima, dok je kod Ciprasa situacija obrnuta“.

Krupan izazov za novu vladu predstavlja i neofašistička partija Zlatna zora, koja je izborno nadmetanje završila na trećem mestu. Dosadašnja praksa pokazuje da popularnost ove ksenofobične grupacije naglo raste u doba ekonomske (sada i migrantske krize), naročito među pripadnicima radničke klase. Objašnjenje za dobar rezultat Zlatne zore (oko sedam odsto dobijenih glasova) treba delimično tražiti i visokom stepenu slobode medija, na čemu predstavnici „sedme sile“ u drugim državama Starog kontinenta mogu da pozavide Grcima.

U grupu najvećih gubitnika nesumnjivo spada Pasok, koji je za nekoliko godina prešao put od vladajuće stranke do trenutno četvrte snage u državi, te Narodno jedinstvo, čiji su osnivači „odmetnici“ iz Sirizinih redova, koji su završili ispod cenzusa. Ime lidera Narodnog jedinstva, Panajotisa Lafazanisa, bilo je vrlo često pominjano među Ciprasovim pristalicama u izbornom štabu Sirize, uz obaveznu „etiketu“ – „izdajnik“. Ovaj političar uspeo je da nedugo pre izbora „regrutuje“ veliki broj mladih. Prema nekim procenama, popularnost Ciprasove partije među omladinom opala je za oko 13 odsto, pa ne čudi što je on nakon objavljivanja rezultata izrazio posebnu zahvalnost mladima koji su dali novu šansu Sirizi.

Da su mnogi razočarani što je Aleksis Cipras dao brojna obećanja nakon prethodne pobede u januaru koja nije ispunio, jasno je pokazala i atmosfera na ulicama Atine u izbornoj noći. Nekoliko stotina ljudi je satima strpljivo čekalo ispred Sirizinih prostorija da se on pojavi i pozdravi ih, kao i u štabu na Sintagmi, ali taj broj zanemarljiv je u odnosu na masu koja je klicala pobedi levičara početkom godine. Takođe, Ciprasov kratki pobednički govor nedvosmislen je signal i grčkoj i evropskoj javnosti da je prošlo vreme egzaltiranosti i da je kucnuo čas za sprovođenje dugoočekivanih reformi.