Ćirilica i latinica jednako su i istinski naša u jedinom važnom smislu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan tekst!

2. Ono što mi u ovom preopširnom tekstu nedostaje jeste pominjanje srpske dijaspore. Nijednom rečju se ne pominje da ona, verovatno u 95 odsto slučajeva, živi i radi na Zapadu, te da je samim tim upućena isključivo na latinicu. Da li su Srbi koji su u inostranstvu – sve brojniji – manje Srbi od onih koji žive u matičnoj državi? Ne bih rekao. Potom, šta se događa sa decom tih Srba? Ona, po pravilu, ćirilicu ne znaju jer je nisu ni učili. Propagandističkim delovanjem naših političara – mnogih u nameri da se latinica protera i ugasi – mi te Srpčiće diskriminišemo i odnarođujemo, a samim tim gubimo i ogroman broj mladih, stručnih ljudi koji bi jednog dana u Srbiju mogli da se vrate i pomognu njenom sveukupnom razvoju. (Samo uzgred da pomenem i naše kulturno i drugo nasleđe, recimo ono Zadra i Dubrovnika u pesništvu, pa ono u Trstu ili u Beču u trgovačkim i drugim dokumentima itd. Želimo li i toga da se zauvek odreknemo?)

3. Kad o jezu i pismu govore naučnici sve je jasno, razumljivo

4. Opširan tekst, ali se zaboravlja pomenuti sledeće:
   1. Bacanje anateme na ćirilicu na saboru u Solunu 1060.godine od strane katolika.
   2. Zabrana ćirilice u srpskim školama u Austro-ugarskoj od strane Marije Terezije i naravno za vreme NDH.
   3. Zabrana školstva a samim tim i ćirilice za vreme turske vladavine.
   Treba se pozabaviti razlozima ovih zabrana. Takođe, vinčasko pismo sadrži oko 20 ćiriličnih slova i mnogi naši teolozi se bave i metafizikom ćiriličnih znakova. I to je nešto što se mora uzeti u obzir kada se govori o ćirilica kao srpskom pismu.

5. Latinica nije naše pismo mi se postepeno odričemo našeg nacionalnog identiteta i to će mo skupo platiti. Nestaćemo.

6. Kad ne bi bilo komentara „a šta su oni nama“ i vraćanje na događsje pre 200 godina pa i dalje , ništa ne bi bilo. Čovek to što priča je realnost i sadašnjost ostavite se austru-ugarske.