Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) 27. januara obeležava devet godina od početka registracije .срб domena. Tim povodom oni koji vole da koriste domaće pismo na internetu dobiće još jedno ćiriličko pismo – Orto RNIDS.
„Prema podacima UNESCO skoro 2.500 jezika je pred izumiranjem.
Aktivnom upotrebom tih jezika, pre svega na internetu, može se sprečiti izumiranje jezika. Koristeći ćirilicu na internetu mi čuvamo jedno lepo pismo koje je deo i naše, ali i svetske jezičke baštine“, kaže Dejan Đukić, direktor Registra nacionalnog internet domena Srbije.
Što veća prisutnost različitih jezika i pisama na internetu nužno dovodi da veće raznolikosti, potpunijeg i bogatijeg sadržaja. Kada je srpski jezik u pitanju i do preciznije i jasnije komunikacije. Ćirilica donosi jednoznačnost u komunikaciji, to je fonetsko pismo.
Nema mesta zabludama koje se javljaju kada koristimo takozvanu ošišanu latinicu. Napišemo spanac, pa moramo iz konteksta zaključivati da li je neko mislio na spanać ili na Španca. Takvih primera je pregršt, kaže Đukić.
Najčešće predrasude su da ćirilica na internetu nije u potpunosti funkcionalna i da se sadržaji na ćirilici lošije pozicioniraju u pretrazi.
„To apsolutno nije tačno, sem određenih poteškoća sa upotrebom imejlova čije adrese nisu ispisane engleskim alfabetom sa leve strane znaka @. Ne postoje neka druga značajna ograničenja kada je ćirilica u pitanju, a ni to nije problem domena ili pisma, već nepoštovanja postojećih standarda na internetu.
Izvesno da je iza nas vreme kada nismo bili sigurni da li će primalac imejla sa tekstom na ćirilici biti u prilici da taj mejl pročita ili će dobili veliku količinu neprepoznatljivih znakova.
S druge strane, istina je da nisu svi proizvođači softvera usvojili potrebne važeće međunarodne standarde da bi svaki domen i usluge vezane za njega, nezavisno na kom je pismu ili koliko karaktera ima, apsolutno funkcionisao u svakoj aplikaciji, no, tehnologija napreduje i ti problemi će pre ili kasnije biti rešeni“, kaže sagovornik Danasa.
Možda mnogi ne znaju ali domaći .срб domen koriste i velike strane firme.
„Velike firme praktikuju da zaštite, to jest registruju što veći broj naziva domena koji su istovetni ili bitno slični njihovoj zaštićenoj oznaci.
Zato mnoge kompanije registruju nazive domena koji im možda i nisu potrebni za poslovanje, ali to rade isključivo u svrhu zaštite. Zanimljiv je slučaj banke Inteza koja je pokrenula i dobila spor povodom naziva domena банкаинтеза.срб pre nekoliko godina pred Komisijom za rešavanje sporova u vezi naziva domena“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.