Čišćenje policije prljavim sredstvima

I dok šira javnost pozdravlja „čišćenje policije“, upućeni upozoravaju da dekriminalizacija ne sme da bude izvedena mimo zakona.

Ministrova inicijativa naišla je na odobravanje u Sindikatu srpske policije (SSP). Kako navode, treba skloniti one koji ne zaslužuju uniformu. Ipak, predsednik SSP-a Lazar Ranitović za Danas naglašava da dekriminalizacija mora da se sprovede bez diskriminacije i u skladu sa zakonom.

– Dekriminalizacija mora da počne od vrha policije po jasno definisanim kriterijumima. Ne sme da bude poput prethodnih racionalizacija koje su sprovođene po volji pojedinaca koja nije bila ograničena ikakvim pravilima – navodi Ranitović.

Racionalizacija o kojoj Ranitović govori je počela da se sprovodi u januaru ove godine, kada je ministar Stefanović oko 1.500 zaposlenih rasporedio na nepostojeća radna mesta u Sektoru analize rizika. Plan je bio da se u martu donese nova sistematizacija radnih mesta po kojima bi se te pozicije ukinule i ljudi dobili otkaz. I tada se pominjao termin „dekriminalizacija“. Na nezakonitost ove racionalizacije su upozoravali policijski sindikati, ali i Zaštitnik građana. U međuvremenu su raspisani vanredni parlamentarni izbori i od racionalizacije se odustalo.

Zakon o policiji na prvi pogled ne ostavlja mnogo manevarskog prostora da ministar sprovede svoju zamisao u delo. Naime, jedan od uslova da policajac dobije otkaz je da bude pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Imajući u vidu stanje u domaćem pravosuđu, teško je očekivati da svi koji su povezani sa kriminalom do kraja ove godine mogu da budu pravosnažno osuđeni.

Međutim, postoji rupa u Zakonu o policiji koja bi mogla da posluži za ekspresnu dekriminalizaciju. Naime, zakon predviđa da policajci mogu da dobiju otkaz kada se utvrdi da su prestali da ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa. Kako je jedan od uslova za dobijanje posla da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, tako bi i policajci mogli da budu otpušteni po samom podnošenju krivične prijave protiv njih.

Ipak, pitanje je da li će se ministar odlučiti da koristi ovaj član zakona pošto je njegova ustavnost i dalje pod znakom pitanja. U februaru ove godine nekoliko policijskih sindikata je podnelo zahtev za ocenu ustavnosti ovog člana ZOP-a i kako nam je rečeno, sud se do sada nije oglašavao.

Bogoljub Milosavljević, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union je skeptičan povodom roka koji je ministar Stefanović sebi ostavio da „počisti policiju“.

– Svako odstranjivanje iz policije koje zaobilazi zakonski proces otvara opasnost da ljudi mogu da budu otpuštani po političkoj liniji – navodi Milosavljević.

Kao upozorenje ministru može da posluži i presuda u predmetu Milojević i drugi koju je početkom godine doneo Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Ovaj sud je odlučio u korist trojice policajaca koji su otpuštena iz MUP-a nakon što je protiv njih pokrenut krivični postupak. Iako su sva trojica pravosnažnim sudskim odlukama oslobođeni krivice, oni nisu vraćeni na posao.