Čist populizam, „tezga za skulpturu” ili duh stare čaršije: Reakcije na najavljeni Boemski trg u Kragujevcu

Ovu odluku lokalnih vlasti najavilia je u petak, 27. septembra Sanja Tucaković, članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu kao uređenje Boemskog trga „Dragiša Nedović” uz učešće javnosti.

– U okviru uređenja centralnog gradskog jezgra, na prostornoj celini ispred hotela „Zelengora” biće uređen novi gradski trg koji će poneti ime pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića. Novi trg biće uređen uz učešće javnosti koja će biti pozvana da svojim predlozima i sugestijama doprinese konačnom rešenju izgleda trga, najavila je Sanja Tucaković.

Po njenim rečima želja lokalnih vlasti je da na prostoru ispred hotela „Zelengora“ vrati boemski duh, da se ovaj prostor dodatno oplemeni, da se postave nove klupice, novo osvetljenje, da se ozeleni, što je u skladu sa njihovom akcijom „Vrati dah prirodi”, i da se ovaj prostor doda na spisak lokacija na kojima investitori mogu da posade sadnicu.

– Takođe, ova odluka je u skladu sa Odlukom o formiranju zelenih oaza. Juče je na Gradskom veću doneta odluka o učešću javnosti u uređenju prostora ispred „Zelengore”, čiji je radni naziv Boemski trg „Dragiša Nedović”. Javni poziv će biti objavljen 1. novembra, a javna tribina biće održana 9. novembra, u prostorijama Rektorata, istakla je članica Gradskog veća.

Svoje predloge za uređenje trga građani će moći da pošalju putem mejla, sajta grada, vajber četa i drugih zvaničnih kanala komunikacije.

Prema rečima Danke Andonovski, kako prenosi sajt Gradske uprave, članice Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima, ovo je nastavak sređivanja prostornih celina od javnog značaja u Kragujevcu.

– Nakon uređenja Trga Smaka ispred Doma omladine na kome je nedavno postavljen spomenik rok grupi Smak, 15. novembra nas očekuje otvarnje Trga vojvode Radomora Putnika, a nakon toga i uređenje prostorne celine ispred „Zelengore” gde će biti postavljen spomenik Dragiši Nedoviću, najavljuje i Danka Andonovski.

Za arhitektu i urbanistu dr Aleksandra Rudnika Milanovića, koji je reagovao u javnosti i medijima i povodom otvaranja trga i spomenika grupi „Smak” Boemski trg „Dragiša Nedović” u najavi je samo „politizacija istorije Kragujevca”.

– Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji svoje trgove uredjuje bez javnih konkursa. O kvalitetu pristupa uređenju, od ideje do realizacije, najbolje govori uređenje parkinga u Branka Radičevića, koji je ničim opravdano nazvan „trg”, i koji je posvećen „Smaku”. Jedni problem sa tim trgom je što bivši parking nikada neće postati Trg, što je parter urađen skandalozno bez ijednog detalja koji ukazuje na Trg , i što je postavljeni koncept skulpturalnih prikaza degradirao predstavu o grupi, jer je autor muzičare razbacao po trotoaru tako ne da učestvuju u prostoru kao grupa već pojedinačne skulpture koje ga izgledom degradiraju. Najgore je pozicioniran moj prezimenjak Zoran Milanović, kojeg su osudili da gleda u žuti gasni priključak „Ferijalca” doveka, ili bar dok se ova kompozicija ne ukloni, jer joj tu mesto nije, niti dostojno promovišu „Smak” i vrednosti koje je grupa dala za istoriju R&R , kao i uvek je otvoren dr Milanović.

Po njegovim rečima rukovodeći se principom iz teksta obavljenog na Sajtu Grada Kragujevca, koji glasi: „želja nam je da postavimo nove klupice zelenilo i osvetljenje” upućen je poziv građanima kojima političari javno govore šta im treba a od naroda, a ne struke traže da im se kaže kako treba. Samo zarad promocije novih građevinskih uspeha u cilju dobijanja glasova na izborima. Kakva skandalozna palanačka politizacija uređenja javnih urbanih prostora i čist populizam, zaključuje naš sagovornik.

– U tom javnom pozivu ka grаđanima a ne ka struci, poruka sadašnje odlazeće garniture je da joj ne treba ni školovanje kadrova za uređenje prostroa, ali niti da oni struku cene, što je do sada najsramnotniji potez u istroriji grada Kragujevca po pitanju rešenja za njegovu obnovu. Tako pored Tržnice za koju nije raspisan konkurs i koja je degradirana sa betonskim bunkeriuma izlazima iz garaže i metalnom nadstrešnicom koja je u potpunosti zaklonila izgled zgrade, preko Trga Radomir Putnik za kojeg takođe nije organizovan javni konkurs i koji je rešen na primitivan i neprimeren način (jedini Trg na svetu koji ima klupe na jednom mestu a stabla za ukras na drugom mestu ) idemo ka narodnom uređenju trgova od strane građana, kao do sada neviđeni pristup izbora za uređenje trgova, kaže za Danas Aleksandar Rudnik Milanović.

Umesto da se, po njemu, Trg nazove „Gušićev Trg” po najvećem zadužbinaru kragujevčaninu Milovanu Gušiću (1822-1891) pešadisjkom kapetanu i zadužbinaru posebno usled postojanja hotela „Gušić” na pomenutoj lokaciji (danas „Zelengora” Kragujevac posvećuje Trg boemima (?) praveći veštački ambijent Stare Čaršije gde joj mesto nije.

– Staru čaršiju, zarad istine, predstavlja blok „kod Krsta” koji je sada bez ikakve namene (sem vagona i Palačinkarnice „Peron”)… i gde je bio najstariji urbani blok i srce Stare čaršije Kragujevca a ne zapuštena ulica Lola Ribar, koju političari nestručno proglašavaju kragujevačkom Skadarlijom, i koju sada krasi smrad kanalizacije i odsustvo bilo kakvih kriterijuma za njeno uređenje, bilo kroz parter bilo kao prikaze fasada koje bi nas asocirale na vreme predjašnje, ceni arhitekta Milanović.

Inače taj deo grada je, podeseća naš sagovornik, zvanično pešačka zona u kojoj se u poslednjih 10 godina odvija nezakoniti saobraćaj, jer gradonačelnici ne žele da poprave barikadne potapajuće stubiće, pa sad tom ulicom kolima prolaze vozila, koristeći je kao prečicu bez ikoga da ih u tome spreči što je takođe „vrhunski primitivizam ophođenja grada prema kontroli upotrebe javnih prostora”.

– Dragiša Nedović naravo zaslužuje da se njegovo ime pomene i simbolično obeleži njegov trag, ali ne na način da se Trg zove po njemu posebno jer je Milovan Gušić ostavio daleko veći i značajniji doprinos za grad, uz činjenicu da je svoje imanje je poklonio gradu kao zadužbinu, gde je sada Osnovna škola „Radoje Domanović” ali i uz činjenicu da se Hotel koji je nosio njegovo ime (vlasnik hotela za sada ne želi da vrati ime koje hotel treba da nosi pa i po pravu zadužbine ali i u odnosu na nasledje jer je objekat pod zaštitom) upravo tu i sada nalazi, ističe ovaj sagovornik Danasa.

Urbanista Milanović ponavlja da Dragiša Nedović svakako zaslužuje podsećanje na njegov doprinos Kragujevcu, ali ne ovde i ne na ovakav način.

– Grad treba da odgovori na pitanja ko je i kada odlučio „ko i gde treba da bude pomenut” ili „postavljen u prostoru” kao „uspomena na njega”. Koja komisija i po kojem kriterijumu? Ili je i to bio interni izbor lokalnih političara bez procedura koje su za to potrebne u svakom civilizovanom sitemu, pita se on.

Istovremeno i odgovara na to pitanje:

– Za sada izgleda kao da je u najavi još jedna „tezga za skulpturu”… pa je konkurs i za skulpturu svakako neophodan jer ako grad bude opet zvao svoje vajare iz Beograda, kao i do sads ćemo dobiti još jedan primerak skulpture koji nije niti odabran javnim putem, niti dostojna postavljanja u javnom prostoru Kragujevca, zavrašava svoju izjavu za Danas dr Aleksandar Rudnik Milanović sa apelom – Stop uređenju Trgova prema „želji” političara koji ne poštuju istoriju Kragujevca i koji ne poštuju procedure javnih oglašavanja za uredjenje Trgova i angažovanje vajara za rad na novim spomenicima našeg grada.

O tome kako se kod nas kada je u pitanju podizanje spomenika i drugih javnih obeležja već decenijama izbegava struka i podilazi dnevno-političkim namerama vlasti koji ih podižu i otvaraju („jer naši vlastodršci samo sebi podižu spomenike”) pisao je u svojoj knjizi „Memorija i manipulacija” istoričar umetnosti Nenad Makuljević, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Podizanje spomenika predstavlja složen proces u kome je od izuzetne važnosti da se poštuju procedure i stručnost. Stručne službe trebaju da učestvuju u odabiru lokacije i odredjivanju uslova konkursa. Potom treba obavezno da se raspiše konkurs i da stručna komisija donese odluku o najboljim rešenjima, podseća Makuljević.

Danas je evidentno, ističe on, da se ovi navedeni postupci zaobilaze, što je dovelo do poplave loših rešenja širom Srbije.

– Bez javnih konkursa spomenička praksa je zasnovana na improvizacijama, jezgrovit je u svojoj izjavi za Danas Nenad Makuljević.

Što se trgova i spomenika tiče u Kragujevcu, uopšte nije dosadno. A, tek sledi otvaranje rekonstruisanog Trga vojvode Radomira Putnika pored zgrade starog Suda. E, sad ako ste pomislili da se mesto i prostor posvećeni slavnom vojskovođi i prvoj palati u Srbiji (ispod Save i Dunava) van Beograda ne može povezati sa muzikom, prevarili ste se. Da podsetimo da je u zdanju starog Suda 1915. godine kada je u Kragujevcu tokom Prvog svetskog rata bila smeštena ratna prestonica, premijerno izvedena slavna kompozicija „Marš na Drinu” povećena pobedi srpske vojske na Ceru.

Do otvaranja Trga ima još nešto jače od dve nedelje. Možda nadležni stignu da na njega „pobodu” i neki spomenik Stanislavu Biničkom.

Od „Smaka” do narodnjaka – Trg Milenka Marjanovića

Naravno da većina Kragujevčana nema ništa protiv da njihov slavni sugrađanin, legendarni Dragiša Nedović dobije spome obeležje. Ali suvislo, adekvatno i na pravom mestu.

– Ne dirajte ništa, molim vas, jedna od najčešćih reakcija Kragujevčana u anketi Danasa kako im se sviđa ideja o novo, Boemskom trgu kod hotela „Zelegora”, podučenih i naplašenih višegodišnjom neuspešnom rekostrukcijom Gradse tržnice, posečenim stablima na Trgu Radomira Putnika i ne baš oduševljenim (ma, kakvi) spomeničkim prikazom grupe „Smak”.

– To je u mom kraju, ne dirajte ništa. Kakav boemski trg?! Taj kraj je poznat po zanatskim radnjama, kazandžijama, limarima krojačima, šusterima ili obućarima, advokatima, električarima… Bilo je u njemu i kafana u koje su vlasnici pomenutih radnji odlazili porodično na ručkove i čašicu razgovora a i muzike je bilo. Nisam protiv obeležja zaslužnih sugrađana, ali koliko znam na njegovoj kući stoji spomrn ploča. Ne pravite karikature. Čist promašaj je napravljen sa legendama – grupom „Smak”, prosto vapi jedna Kragujevčanka u ovonedeljnom Vox populiju Danasa posvećenom ovoj temi.

Od onih opštih mesta urbanističkom politikom lokalnih vlasti i njenom realizacijom tipa „od ’Smaka’ do narodnjaka”, kao najduhovitiji, izdvajamo „predlog” (komentar) našeg sugrađaniana – Možda bi najbolji predlog za Trg bio Trg Milenka Marjanovića (cool) uklopio bi se u kvalitet njihovih predloga, ne malo je zlurad očesnik naše ankete na temu Boemskog trga.

Autor pesama za koje svi misle „da su narodne”

Kompozitor, muzičar, pesnik i tekstopisac Dragiša Nedović (Kragujevac 1916 – 1966 Kragujevac) tokom karijere stvorio je čitav niz pesama koje su kasnije u narodu dobile status „izvornih”, ne samo u njegovom rodnom kraju Šumadiji već i u Bosni, Dalmaciji…

Njegova umetnička zaostavština broji više od 400 pesama među kojima su legendarne (za većinu ljudi – „narodne” poput: „Stani, stani, Ibar vodo”, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole”, „Lepe li su nano Gružanke devojke”, „Na Moravi vodenica stara”, „Jesen prođe, ja se ne oženih”, „Ajd’ d’ idemo Rado”, „Siromah sam, druže”, „Harmoniko moja”, „U lijepom starom gradu Višegradu”, „Prođoh Bosnom kroz gradove”, „Ja posadih jednu ružu belu”, „Kosio sam seneno dole kraj Morave”, „Kome šumiš oj Moravo”, „Pluća su mi bolna” (omiljena drugarice Jovanke Broz), „Kad si bila mala Mare”, „Imam jednu želju malu”… I, mnoge druge.

Celokupno stvaralaštvo ovog multitalentovanog Kragujevčanina (ako se ono uopšte danas može obuhvatiti) opisao je u monografiji „Tako je živeo i stvarao Dragiša Nedović” prof. dr Dragan Bataveljić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Tragedija pred kojom čovek može samo da zanemi: Saučešće Nikole Dašića, gadonačelnika Kragujevca porodicama žrtava u Novom Sadu

Maša Cvetković Ženska mreža (SSP): Od krivičnih dela femicida i osvetničke pornografije i dalje ništa

Koncertni ciklus „Istočnik” u Srbiji: Divna Ljubojević i Melodi u Sabornoj crkvi u Kragujevcu

Ima nešto što nas spaja i ove godine: Festival najboljih rakija u kragujevačkom Exclusive event centru