Čist vazduh, zdravlje ili nacionalni stadion – izaberite sami: Beograd pri dnu Evrope po kvalitetu života

Sa druge strane, javno zdravstvo u prestonici odlikuje manjak stručnog kadra, prepune čekaonice zdravstvenih ustanova u kojima se pregledi zakazuju mesecima unapred, urgentni centar u očajnom stanju, kao i hitna pomoć u raspadu.
Prema nedavno objavljenom Globalnom indeksu kvaliteta života, Beograd se našao na samom dnu Evrope, u društvu Sofije i Bukurešta, sa ostvarenih 69 poena. Istraživanje koje objavljuje časopis Ekonomist obuhvata pet kategorija, među kojima su i zdravstvena nega i životna sredina.

Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), kaže za Danas da je rezultat istraživanja odraz stanja u zemlji, pa i u zdravstvu. Panić ističe da loša kadrovska rešenja i organizacija uz nenamensko trošenje sredstava namenjenih za zdravstvo dovode do urušavanja sistema, a da je pandemija “ogolila postojeće probleme”.
– Veliki je manjak zdravstvenog kadra, na čiji račun su zaposleni nemedicinski radnici, koji nemaju sistematizovano radno mesto u zdravstvu ili su u administraciji. Čest je manjak pomoćnih radnika na nezi pacijenata, servirki, kuvara, obezbeđenja, a opet zbog viška u administraciji ili na izmišljenim radnim mestima za politički podobne, objašnjava Panić i dodaje da ovo dovodi do toga da lekar umesto propisanih trideset do trideset pet pregleda po sedamdeset, pa i do sto pacijenata.
– Loši i nebezbedni uslovi rada, manjak zdravstvenih radnika, neprimenjivanje zakona, porast onih kojima je neophodna zdravstvena usluga usled kovida i velike zagađenosti, doveli su do situacije u kojoj ćemo uskoro čuti da “nema kadra, niti sredstava za ovakvo državno zdravstvo” i desiće se privatizacija primarne zdravstvene zaštite, što se već uveliko desilo sa medicinom sporta, rehabilitacionim centrima, banjama, medicinom rada. Tada će građani shvatiti da sve košta mnogo više i postaje nedostupnije za veliki broj građana, verovatno većinski, ukazuje predsednik SLFS.
Panić dodaje da će zdravstveni radnici za boljim uslovima otići u inostranstvo, što će dovesti do toga da zdravstvo neće moći da zadovolji potrebe stanovništva usled nedostatka kvalifikovanog kadra.

– Jedan od dokaza za rezultate istraživanja je i štrajk koji traje duže od mesec dana u Klinici za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević”, gde zaposleni izražavaju nezadovoljstvo zbog uslova i organizacije rada, ali prilažu i dokaze o zloupotrebama vezanim za pacijente. Neophodno je da građani podrže zdravstvene radnike u borbi za zdravstveni sistem koji je dostojan pacijenata i zdravstvenih radnika, zaključuje Panić.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) kaže za Danas da je u poslednjih nekoliko nedelja, i pored odlaganja grejne sezone usled toplog vremena, došlo do višednevnog nagomilavanja emitovanih zagađujućih materija, a razlog tome je odsustvo vetra i padavina, što je, prema njegovim rečima, iskorišćeno za obmanjivanje javnosti da je meteorologija kriva za zagađenje.

– Meteo faktori poboljšavaju ili pogoršavaju stanje, a zagađenje produkuje privredna i individualna aktivnost. Ako su dosledni u pogrešnim izjavama neka donesu mere koje obavezuju svakodnevnu, barem jednosatnu pojavu kiše i pojačanog vetra. Njenom primenom će problem aerozagađenja biti rešen, kaže Jovanović.
Jovanović ističe da su najveći aerozagađivači u prestonici individualna ložišta i manje toplane, Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) i saobraćaj, dok su, prema njegovim rečima, krivci za kontinuitet u enormnom zagađenju institucije.
– Oko dve hiljade ljudi u Beogradu prerano izgubi život svake godine i taj broj će se smanjiti sa smanjenjem nivoa zagađenja vazduha. Postavlja se pitanje zašto se Ministarstvo zdravlja ne oglašava i da li su bolesti uzrokovane ovim razlozima van pažnje, kontrole i nadležnosti medicinskog sektora. Beograd je najzagađeniji milionski grad u Evropi, a Srbija je na prvom mestu po smrtnosti od aerozagađjenja u Evropi i pri svetskom vrhu. To bi trebalo da je dovoljan razlog za odgovorne institucije i državu da prizna zakasnelo pristupanje rešavanju problema i da odgovorne skloni sa javnih funkcija i eventulano “nagradi” nekim ambasadorskim mestom, kaže jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije.
Jovanović napominje da je preduslov za rešavanje problema aerozagađenja da se posle deset godina negiranja i minimiziranja problem prizna, te da se krene sa urgentnim smanjenjem emisija poluatanata iz gorepomenutih izvora.
– TENT zagađuje i pet puta više zbog korišćenja “obogaćenog” energenta sastavljenog od vlažnog lignita, zemlje i mazuta. Da samo tu počne da se koristi prosušeni čist lignit jasno je koliko bi bila manja emisija. Najveći problem su ložišta, jer toplane, osim Zemunske, koriste prirodan gas, objašnjava naš sagovornik.
Jovanović napominje da prelazak na alternativno zagrevanje i uvođenje električnih autobusa i onih na gas košta više stotina miliona evra, te da se jasno postavlja pitanje novca.
– Odgovor se krije u inforomaciji da je za izgradnju dve diskutabilne linije metroa planirano oko 5,5 miijardi evra, a za nacionalni stadion oko 500 miliona. Životi i zdravlje ili stadion, neka odluče građani na referendumu, predočava naš sagovornik.
Upitan da li do sada preduzete mere nisu adekvatne, ili se vlast u Beogradu ne bavi ovim problemom, Jovanović ukazuje na to da se određene mere sprovode, ali da je “njihov kvantitet simboličan i ne može garantovati poboljšanje ni za 100 godina”.
– Plan kvaliteta vazduha u Beogradu predvideo je rasipanje novca, četiri miliona evra za kupovinu apsolutno nepotrebnih dvadeset novih automatskih stanica da bi utvrdio ono što se sigurno zna – da je vazduh prekomerno zagađen. Fingiranje bavljenja procesom upravljanja kvalitetom vazduha se nastavlja, smatra Jovanović.
Dok se Beograđanima poslednjih nekoliko dana preporučuje da zbog prekomerno zagađenog vazduha redukuju izlaske napolje, gradski menadžer Miroslav Čučković tvrdi da je kvalitet vazduha juče u Beogradu bio među najboljima u Evropi.
“Košava je učinila svoje kao i svaki put decenijama unazad. Ne nasedajte na kampanje lažnih ekologa i poltičara demagoga”, objavio je Čučković na Tviteru.

Pulmološkinja Tatjana Radosavljević ukazuje na to da su PM 2.5 i PM 10 čestice najopasnije i najštetnije po zdravlje i da dugotrajna izloženost aerozagađenju može imati pogubne posledice. Udisanjem ovih čestica one dolaze do najsitnijih delova pluća, odakle prelaze u krv i idu do srčanog mišića i mozga, te mogu izazvati infarkt i šlog. Radosavljević dodaje da se uticaj ovih čestica povezuje i sa nekim oblicima Alchajmerove bolesti.
– Karcinom pluća i hronična opstruktivna bolest pluća su dve najozbiljnije plućne bolesti gde je faktor rizika broj jedan aerozagađenje. Dokazano je i da se virus gripa mnogo brže širi u uslovima aerozagađenja, što nikada nije dokazano za kovid, ističe naša sagovornica.
Pulmološkinja napominje da su deca i trudnice posebno ranjiva kategorija. Dečja pluća nisu dovoljno razvijena, te kontinuirani kontakt sa PM 2.5 i PM 10 česticama može dovesti do razvijanja bronhijalne astme koja je sve češća kod dece. S druge strane, s obzirom da pomenute štetne čestice ulaze u krv, one preko posteljice mogu doći do fetusa i oštetiti neformirana pluća. Takođe, one mogu izazivati komplikacije u trudnoći, te se trudnicama, kao i deci ne preporučuje da izlaze napolje u uslovima ekstremno visokog zagađenja vazduha.