„Čista propaganda“: Advokat o krivičnoj prijavi Dijane Hrkalović protiv Nebojše Stefanovića

Istina je, međutim, da se ovaj predmet duže od godinu i po dana nalazi u predistražnoj fazi u Tužilaštvu za organizovani kriminal sa malim izgledima da će istraga u formalnom smislu i biti pokrenuta.

I pored toga, afera se iznova i iznova aktuelizuje, najavljujući skoro razrešenje slučaja. Poslednju reanimaciju slučaja izvela je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, optužujući svog nekadašnjeg šefa, aktuelnog ministra odbrane Nebojšu Stefanovića da je čitao transkripte neovlašćeno presretnutih razgovora. Na njene optužbe naslonili su se brojni provladini mediji vršeći pritisak na tužilaštvo da reaguje.

Da ne bi sve ostalo na medijiskim optužbama, Hrkalović je u petak, sudeći prema pisanjima medija, tokom saslušanja u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a zbog prisluškivanja podnela krivičnu prijavu protiv Stefanovića.

Tumačeći podnošenje prijave o događaju koji tužilaštvo, bar na papiru, istražuje već godinu i po dana, advokat Nebojša Avlijaš napominje da je u pitanju “čista propaganda”.

– Krivična prijava u pravnom smislu predstavlja obaveštenje o događaju, ona sama po sebi ne proizvodi nikakvno pravno dejstvo. Tek nakon podnošenja prijave tužilaštvo odlučuje da li su u njoj sadržane informacije na osnovu kojih mogu da preduzmu određene radnje, ističe Avlijaš dodajući da ukoliko prijava ne sadrži nove informacije, onda i stotinu podnetih prijava nema nikakvog smisla.

Podsetimo, nakon intervjua koji je Hrkalović dala portalu Objektiv, oglasilo se Tužilaštvo za organizovani kriminal, isto ono koje istražuje prisluškivanje, navodeći da njene tvrdnje nemaju snagu dokaza.

Upravo to je, navodi Avlijaš, razlog zbog kojeg je Hrkalović podnela prijavu.

– Cela poenta podnošenja prijave je kako bi se potcrtala ozbiljnost onoga o čemu je danima govorila u medijima, navodi Avlijaš.

Aferu prisluškivanje je, podsetimo, lansirao sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tvrdeći početkom prošle godine da je bio meta nezakonitog nadzora komunicije. O aferi su se oglašavali brojni zvaničnici, a više od drugih ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. Jednom prilikom Vulin je otkrio da su uz odobrenje suda prisluškivane osobe koje su bile u kontaktu sa predsednikom Vučićem i članovima njegove porodice. Te osobe, a precizirao je da ih je bilo 26, bile su na merama u sklopu krivičnih istraga, ali je Vulin tvrdio da je u pitanju bio samo izgovor i da je prava meta bio Vučić.

Kompletne dokaze, naveo je Vulin, policija je predala tužilaštvu.

„Apsolutno smo utvrdili ko je iz MUP-a stavio predsednika na mere. Vrlo dobro znamo kome su nošeni izveštaji i ko je to naredio. Postoji ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja Aleksandra Vučića. I mi to ime znamo“, rekao je Vulin prošle godine.

Ta činjenica nije uticala na tužilaštvo da ovaj slučaj iz predistražne, prevede u istražnu fazu. Kako navodi Avlijaš, to se po svemu sudeći neće ni desiti u skrojem periodu.

– Postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog kojih neki predmeti tapkaju u mestu. Pravosuđe se ponaša oportuno i često čekaju da neki predmet reše tek kada se steknu određene okolnosti koje nemaju nikakve veze sa pravom, kaže Avlijaš.