Čista životna sredina je ljudsko pravo

Pravo na informacije o stanju životne sredine i učestvovanje u procesima donošenja odluka u toj oblasti ključni su za učešće građana u odlučivanju o novim energetskim projektima planiranim u jugoistočnoj Evropi. Jedan od instrumenata koji građanima omogućuje da utiču na takve projekte jeste i Arhuska konvencija. Ona tretira pitanja ljudskih prava i zaštite životne sredine, a građanima omogućuje pristup informacijama i pravosuđu u toj oblasti. Ipak, Srbija i još neke zemlje u regionu poput Grčke, nisu ratifikovale tu konvenciju. To su, ukratko, zaključci sa juče završene konferencije „Novi energetski putevi u jugoistočnoj Evropi i zaštita ljudskih prava“, koju su u Opatiji organizovali zagrebačka kancelarija Fondacije Hajnrih Bel i Centar za ljudska prava Hrvatske.
– Arhuska konvencija pruža nevladinim organizacijama i građanima prava na pristup informacijama koje im mogu biti značajne za ekološke teme. Takođe, neophodno je uskladiti domaće sa zakonodavstvom Evropske unije, a jedan od najznačajnijih zakona, na čije se usvajanje još čeka, jeste zakon o odlaganju komunalnog otpada – rekao je za Danas Pavle Dimitrijević iz regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel. On se složio sa stavom srpskog ministra zaštite životne sredine Saše Dragina o lošim rešenjima Zakona o vodama Srbije, zbog odredbe koja podjednako tretira sve vrste zagađenja. Takođe, Dimitrijević je ukazao na to da se čak trećina zakona koje treba uskladiti sa zakonodavstvom EU odnosi na oblast zaštite životne sredine.
U svetlu rastućeg problema nestašice fosilnih goriva, učesnici konferencije su istakli značaj razvoja alternativnih izvora energije. Osim toga, diskutovali su i o budućnosti biogoriva i podsetili na polemike koje se vode u svetu o tome da li će proizvodnja biogoriva ugroziti snabdevanje hranom.
– Ključno je pitanje da li će investitori uvesti čistije, ekološke tehnologije u zemljama regiona jugoistočne Evrope, a praksa pokazuje da to često ne žele da urade, zbog dodatnih troškova. Zato treba da započnemo dijalog sa investitorima. Državama regiona neophodni su neki od energetskih projekata, ali ne svi, zato što postoje i alternativni načini za snabdevanje energijom – objasnio je Veran Piršić iz nevladine organizacije Eko Kvarner i dodao da troškovi zaštite životne sredine moraju biti uračunati u cenu projekata.
Prema rečima aktiviste za ljudska prava Srđana Dvornika, iako se u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ne navodi termin životna sredina, države su u obavezi da spreče sve što može naškoditi građanima, uključujući i zagađenje. On je zaključio da se pojedinačne žalbe zbog ugrožavanja životne sredine, zahvaljujući Arhuskoj konvenciji, mogu podnositi i Evropskom sudu za ljudska prava.