ČITALIŠTE

Žan Kler
Odgovornost umetnika
Alef,
Gradac, 2006.
prevela
Aleksandra Grubor
Knjiga Odgovornost umetnika Žana Klera, direktora Pikasovog muzeja u Parizu, objavljena je 1999. godine, u Galimarovoj ediciji „Debata“. Ovo nije slučajnost, jer Klerov opus istoričara umetnosti, kao i njegova karijera glavnog kustosa, jeste, od samih početaka njegovog delovanja na umetničkoj sceni Francuske, Nemačke, Amerike, od ranih sedamdesetih, bila predmet brojnih rasprava, i veoma često, reskih osporavanja. U knjizi koja je pred nama, Kler preispituje odgovornost umetnika, njegovu korumpiranost, tačnije : njegovu relaciju i očijukanje s diktatorima. Bez obzira na Klerov povremeni radikalizam, ovo delo sadrži i sofisticiranost, mudrost, jezički besprekorne pasaže i intrigantne ideje. On smatra da je savremena umetnost sasvim zaboravila i svoje dužnosti i svoje moći. Ostavljajući po strani neke od ličnih Klerovih animoziteta, moramo da se potrudimo da iz ovog dela, zbog ljubavi prema umetnosti, izdvojimo kritiku koja jeste opravdana, zasnovana i da njeno postojanje smatramo stvarnim doprinosom ove studije. Bez obzira na Klerovo uporno zagovaranje nacionalnih obojenosti, lokalizama, umetničkih dijalekata, nasuprot amerikanizmima i levičarskom zastranjivanju, naš je zadatak da proučimo Klera, koji, između ostalog, kaže: „Da li se može izaći pred Lice? Da li je uopšte moguće biti licem u lice sa bićem u kome počiva poreklo jezika?“
Žak Omon
Teorije sineasta
Clio, 2006.
prevela Tina
Trajković Filipović
Ova knjiga posvećena je predstavljanju osnovnih razmišljanja sineasta o svom poslu i svojoj umetnosti – onih najboljih, najkreativnijih, najprivlačnijih. To znači da autor daje prednost sineastima sa, ako ne najvišim, ono bar sa najdubljim i najdoslednijim ambicijama za teorijsko razmišljanje, ili jednostavno za razmišljanje i promišljanje o suštini filmske umetnosti. Teorije sineasta delo je naklonjeno onima koji su smatrali da je film bliži umetnosti nego tehnici ili komercijalnom poslu. Omon nam u ovoj knjizi odgovara na pitanja šta je suština filmske umetnosti i šta je to što film čini jednom od najpopularnijih umetnosti na svetu. Govoreći o Diras, Pazoliniju, Bergmanu, Romeru, Tarkovskom, Ajzenštajnu, Godaru, on pokušava da ustanovi koji je to obrazac lepote skriven u filmskim kadrovima i šta je to u filmu što nepogrešivim putem od pokretnih slika dopire do gledalaca, uzdižući ih, inspirišući, intrigirajući, navodeći ih da se menjaju i da drugačije poimaju svet. Možda je najintrigantnije poglavlje Teorije sineasta ono o autoru-umetniku, gde Omon definišući opuse i razvoj Tarkovskog, Koktoa, Trifoa, Fasbindera i Bergmana pokušava da definiše bit filmskog stvaraoca. Ovo delo namenjeno je svima koji žive za film i od filma.
Mišel De Krecer
Slučaj Hamilton
Laguna 2006.
preveo Nikola Pajvančić
Radnja ovog romana nesvakidašnje atmosfere odigrava se na Cejlonu, tridesetih godina XX veka. Sem Obejsekere je izdanak nekada bogate i uticajne porodice, koju rasipni otac dovodi na ivicu propasti. Advokat, a uz to savršen proizvod svog vremena, Sem je duboko u sebi veći Britanac od samih Britanaca. A u samoj srži njegove životne storije , i priče drugih izuzetnih likova – prelepe, neuravnotežene sestre i neponovljive majke – nalazi se slučaj Hamilton, ubistvo koje je izazvalo veliki skandal u najvišim slojevima ostrvskog društva. Ova pripovest obojena je halucinantnim opisima džungle i melanholijom, protkana korupcijom i mračnim tajnama, ali i obasjana bledim sjajem Britanskog carstva. U njoj na svakom koraku vrebaju iznenađenja. Ispripovedana je bogatim i nesvakidašnjim jezikom, sa izuzetnim sluhom za komediju i tragediju jednog sveta čije vreme neumitno prolazi. Mišel de Krecer za ovaj je roman dobio nagradu Komonvelta.
Tatjana Šotra
Kako progovoriti na stranom jeziku
Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 2006.