ČITALIŠTE

antikvara Bladžeta, kreće na put kroz književnu istoriju – do Šekspira i natrag. Niz najneverovatnijih pretpostavki i različitih tumačenja očekuju čitaoca na ovom pikarskom i neobičnom proputovanju kroz književnu istoriju.
Džon Andervud
Šekspirove hronike
Dereta 2007.
Ovo delo predstavlja tekstove Dragana Todorovića objavljene u Vremenu, sabrane u knjizi Živela naša Srbija, o kojoj Teofil Pančić kaže:“Todorovićeve terenske invektive, naizgled neosetno su prerasle i u svojevrsnu umetničku formu, bez gubljenja žurnalističkih odlika, u nekakav stravičan kabare in vivo, u vašarski šarenu kolekciju šućmurastih junaka i običaja naših dana, kakva će biti od velike pomoći svima koji budu želeli da shvate šta se to, dođavola, najednom desilo sa zemljom koja je do jednog trenutka ipak izgledala kao da je od Ovoga sveta, a onda je prilično masovno pojurodivila…“ Bez obzira da li Todorović govori o Petrovdanu u valjevskoj Kamenici, raznim trostrukim jubilejima, dvadesetoj kobasicijadi u Turiji, ovaj autor duhovito, burleskno, karakterističnim, vrcavim jezikom i skokovitim rečenicama, slika našu svakodnevicu, u jarkom koloru, rableovski, autentično. Možda Srbija ovog trenutka nema boljeg reportera, iako njegovi tekstovi izmiču lekturi, a njegov je jezik odavno postao dragantodorovićevski (termin D.Žarkovića). Čini se da je ovom našem svakodnevnom ludilu jedino moguće prići onako kao što mu prilazi Todorović – beskompromisno, oštro, duhovito i – hirurški pronicljivo.
Dragan Todorović
Živela naša Srbija
Vreme, 2007.
U ovom delu Išmail Beah pripoveda snažnu ispovest: o tome tome kako je sa dvanaest godina pobegao od napada pobunjenika i lutao zemljom zauvek izmenjenom nasiljem. Sa trinaest godina pokupila ga je zvanična vojska i Beah je, iako miroljubiv dečak, otkrio da je sposoban za užasna dela. Sa šesnaest ga je UNICEF povukao iz borbi, i uz pomoć njihovog osoblja i rehabilitacionog centra, uspeo je da povrati svoje istinsko biće i da isceli rane. Pred nama je snažna , neobična ispovest, pripovest koja nijednog čitaoca ne može ostaviti ravnodušnim. Jer, kad u zapadnoafričkoj zemlji Sijera Leone počinje unutrašnji sukob, u njega su uvučeni svi, pa i deca. Procenjuje se da su danas u svetu deca postala omiljena vrsta vojnika. U više od pedeset sukoba širom sveta, učestvuje, prema procenama, oko 300.000 dece vojnika. Išmael Beah je bio jedan od njih. Ovo delo opominje i ukazuje na ono pred čim javnost svakodnevno zatvara oči: od grešaka odraslih, najviše pate najnezaštićeniji, a to su deca.
Išmail Beah
Na dalekom putu memoari dečaka vojnika
Čarobna knjiga, 2007.