Čitulja i selfi za železničku

U jednoj ruci drži kesu, dok drugom digitalnim aparatom fotografiše ulaz, ispred koga sada stoji znak „radovi u toku“ i plava traka „Železnica Srbije“.

„To je to“, mrmlja sebi u bradu. Reporter Danasa prilazi i pruža ruku, uz pitanje da li je bio zaposlen na stanici. Čovek odgovara da jeste i dodaje da je na njoj proveo nekoliko decenija, te da koristi priliku da pre nego što radovi počnu foto – aparatom slika svoje dojučerašnje radno mesto, radi uspomene.

Upitan da li sa čitaocima našeg lista želi da podeli kako se zbog zatvaranja stanice oseća, kaže da je on samo običan čovek i da neće da govori za novine. Na opasku reportera da je činjenica da je, kako sam kaže, običan čovek zapravo važna, on pokazuje rukom ka ulazu, i uz blagu ogorčenost izgovara „idi pa pričaj sa direktorom“. Okreće se i odlazi.

U holu bivše stanice zatičemo nekoliko novinskih ekipa i prazne šaltere, na kojima jedan radnik zatvara otvore na staklu. Tu su i momci sa obeležjima firme koja se bavi produkcijom zabavnih manifestacija, koji postavljaju osvetljenje, nekoliko velikih ekrana i panoe sa oznakama Puteva Srbije.

Na stajalištu sa renomeom od 134 godine dočekivanja, ispraćanja i naginjanja kroz prozor, radnici pomenute firme montiraju binu sa logoom Ministarstva saobraćaja. Pripremaju događaj o kome će nas, kažu, obavestiti onaj ko treba. Reporteru našeg lista prilazi čovek u žutoj majici i pita šta traži na tom mestu. On odgovara da je novinar, na šta ovaj uzvraća „da je red da se neko javi kada uđe u kuću“. Do duše, skoro vek i po to pravilo nije važilo za tu „kuću“.

Pred ekipom Danasa ubrzo se pojavljuje Nenad Stanisavljević, „pi – ar“ Infrastruktura Srbije. Govori da je za godinu dana na „Prokopu“ urađeno više nego za prethodne tri decenije i da je bilo neophodno da se stanica koja se zvanično zove „Beograd centar“ najzad stavi u funkciju.

– Napredak i modernizacija ili sentimentalnost? Mislim da tu nema dileme. Tamo će svaki dan prolaziti 195 vozova. Ja sam danas negde do podne bio tamo i sve savršeno funkcioniše. Ima mnogo putnika, što očigledno govori da putnici umeju da nađu Prokop – priča Stanisavljević i dodaje da nekadašnja glavna stanica ubuduće neće biti „mesto vozova“, ali će biti mesto kulture, umetnosti pa i zabave.

Iako nam je Stanisavljević rekao da su svi valjano obavešteni i da greškom ne dolaze na bivšu stanicu, uveravamo se da to baš i nije tako. Do duše, na taze zatvorenu „železničku“ greškom uglavnom pristižu stranci. Mladi par koji je na proputovanju kroz Evropu i koji je u Srbiju došao iz Hrvatske, gde su posetili „INmusic festival“, zbunjeno stoji ispred ulaza, dok radnik obezbeđenja pomoću mobilnog telefona pokušava da im objasni kako da dođu do Prokopa. Za to vreme, dve devojke koriste priliku da naprave „selfi“ ispred znaka „radovi u toku“.

Taksisti na pitanje „kolko je do Prokopa“ različito odgovaraju. Dvojica kažu „hiljadu“ dok treći, bez obeležja taksi udruženja, posle par sekundi odmeravanja izgovara „petsto“. Zahvaljujemo se i odlazimo, na šta on ljutito dobacuje „šta, jel ti mnogo!?“.

Nemanja koji pije svoj „produženi“ u obližnjem kafiću, ljut je zbog izmeštanja stanice. Tvrdi da su u svim velikim metropolama njihove stare stanice i danas u funkciji i da im služe na ponos. „Može im se“, zaključuje. „Kako se oni odnose prema jadnoj od najstarijih građevina u Beogradu pokazuje to što su pre dve godine trećinu njene fasade zaklonili gigantskim bilbordom za Beograd na vodi.

Protest Udruženja ljubitelja železnice

Uoči polaska poslednjeg voza sa Glavne železničke stanice na Savskom trgu i njenog zvaničnog zatvaranja, članovi Udruženja ljubitelja železnica održali su protest protiv premeštanja polazaka železničkog saobraćaja na Prokop.

Poslednji voz sa Glavne železničke stanice pošao je za Budimpeštu u subotu uveče, kada se nekolicina građana okupila na ovoj stanici da ga isprati i iskaže nezadovoljstvo zbog toga što vozovi više neće polaziti iz centra grada.

„U Beogradu se u odnosu na železničku stanicu formiralo i gradilo sve ostalo tako da svi građani mogu da dođu jednostavno i brzo do svih važnih institucija. Oni sada gube tu mogućnost što je nedopustivo“, poručio je na skupu Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja.

Građani su ispratili poslednji voz za Budimpeštu, uz aplauz, zvižduke i uzdahe, kritikujući odluku zbog koje će gubiti više vremena u putovanju – zbog udaljenosti i loše veze sa novom glavnom stanicom.

„Umesto da se modernizujemo i uvodim brze vozove da skratimo vreme putovanja nama će trebati barem 20 minuta više dok dođemo do Prokopa“, naglasio je Polak, zaključujući da ostaje nejasno kako je investitoru „Beograda na vodi“ u interesu da izgubi direktnu železničku vezu iz svog kompleksa, te to nije ni u interesu za razvoj aerodroma.

On je podsetio i da na desetine hiljada ljudi svakoga dana dolazi u centar Beograda, kako vozom tako i autobusom, te da su svi oni oštećeni time što se stanica izmešta a što se u železnicu ne ulaže.

„Jedini razlog zašto se ovde nije okupil tih nekoliko hiljada ljudi je što se većina njih plaši da se pobuni. Oni koji se ne plaše, više nikome i ne veruju“, zaljučio je sa žaljenjem Polak.