Civilno društvo: Štetne odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Odreba je protiv organizacija, medija i pojedinaca koji deluju u javnom ili opštem interesu, navodi se u saopštenju koje inicira Odbrana građanskih prava (CRD). Istovremeno se mora omogućiti potpuna i efikasna kontrola javnosti nad radom javnih preduzeća i drugih subjekata osnovanih ili finansiranih od strane organa javne vlasti.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u sklopu javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavilo najnoviji Nacrt 22. marta 2018. godine. U članu 3. tačka 5. ove verzije predviđa se da u organe vlasti spadaju i „pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa“. Ovo neopravdano zakonsko rešenje značilo bi da svako može tražiti bilo koju informaciju od udruženja, medija, pa čak i pojedinaca čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes. Primenom ovog rešenja bi se prvenstveno onemogućio rad istraživačkih novinara, nevladinih organizacija i svih drugih koji doprinose ostvarenju javnog interesa, objašnjava se saopštenjem.

Pored toga, iako se u tačkama 4. i 6. Nacrta precizira da u organe javne vlasti spadaju javna preduzeća i drugi subjekti osnovani ili finansirani od strane organa javne vlasti, naknadno dodatom odredbom se predviđa da se organom vlasti ne smatra „društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira ko je njegov član ili akcionar“. Ovim se van domašaja kontrole javnosti ostavlja veliki broj preduzeća o čijem poslovanju javnost ima opravdan interes da zna, kaže se u saopštenju.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaju u demokratskom društvu mora služiti kontroli rada organa javne vlasti, drugih subjekata koji vrše javna ovlašćenja i onih koji se finansiraju iz javnih prihoda. Međutim, prema poslednjoj verziji Nacrta, zakon bi se mogao koristiti za kontrolu onih koji nemaju javna ovlašćenja niti se finansiraju iz javnih prihoda, ističe se u saopštenju.

Kako se kaže u saopštenju CRD s obzirom na veliki značaj ovog zakona za razvoj demokratije u Srbiji i ostvarenje javnog interesa kroz kontrolnu ulogu medija i nevladinih organizacija, zahtevamo da se i pre okončanja javna rasprave iz teksta Nacrta zakona uklone ona rešenja koja bi se mogla zloupotrebiti ili koja bi nanela štetu interesu javnosti da zna.