Civilno društvo Zapadnog Balkana na samitu u Trstu

Samo donošenje propisa i “štrikliranje kućica“ iz akcionih planova ne doprinose da se društva u regionu promene na način koji će osigurati vladavinu prava, smanjiti korupciju, obezbediti slobodu medija, zaštitu prava manjina, zdraviju životnu sredinu, ekonomski osnažiti građane ili nas na neki drugi način učiniti evropskim društvima. Kada u procesu donošenja i sprovođenja javnih politika nisu uzeti u obzir interesi svih zainteresovanih strana – građana, eksperata, sindikata, strukovnih udruženja, pa čak i suseda – promene nametnute od strane države, „sa vrha naniže“, neće lako postati deo političke kulture. Da bi se društva Zapadnog Balkana suštinski približila onima u Evropskoj uniji, da bi region postao nalik evropskim regionima, oko neophodnih promena mora postojati društveni konsenzus, koji je jedino moguć kada se politika planira i sprovodi na način koji građane uključuje i u periodima između izbora. 

Ovo odlično razumeju nosioci Berlinskog procesa, budući da je njegov sastavni deo Forum civilnog društva, koji još od bečkog samita okuplja najistaknutije predstavnike građanskih organizacija Zapadnog Balkana. Dok se kroz privredne, političke i socijalne inicijative pokrenute u okviru Berlinskog procesa jača regionalna saradnja i Zapadni Balkan se kao celina približava Evropskoj uniji, Forum civilnog društva je otvorena platforma koja obezbeđuje da u ovim procesima učestvuju građani. Baveći se temama zajedničkim za region, u skladu sa prioritetima godišnjih samita, udruženja građana, ekspertske grupe, instituti i drugi nedržavni akteri Zapadnog Balkana organizovano sarađuju na pripremi preporuka koje će uputiti političarima u okviru Foruma civilnog društva.

Tako je u Beču pre dve godine na inicijativu civilnog društva potpisana Deklaracija o bilateralnim pitanjima i dva međudržavna sporazuma sa njom u vezi. Ove godine, za julski samit u Trstu pripremaju se preporuke koje treba da unaprede regionalnu saradnju i bilateralne odnose, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, saradnju mladih u regionu, poslovnu klimu za razvoj inovativnih preduzeća, kao i preporuke u vezi sa životnom sredinom i klimatskim promenama i preporuke za učinkovito komuniciranje Berlinskog procesa u kontekstu rastućeg populizma.

Pored ovih, u okviru sastanka Foruma civilnog društva na samitu Zapadnog Balkana u Trstu biće otvorene teme migracija i medijskih sloboda, kao i pitanje uticaja Bregzita na evropsku perspektivu regiona. Uz susrete sa visokim predstavnicima vlada regiona i vlada država-članica Evropske unije koje učestvuju u Berlinskom procesu, predstavnici civilnog društva Zapadnog Balkana sastaće se i sa predstavnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Iako se to često može čuti, Berlinski proces, niti njegov sada izgledni nastavak, „Berlin Plus“ nisu zamene za pristupanje Evropskoj uniji, već inicijative koja treba da pospeše političku, ekonomsku i socijalnu saradnju u regionu i time ga učine suštinski evropskim. Učešće civilnog društva u procesima regionalnog povezivanja i sprovođenja projekata u svakoj od pojedinačnih oblasti kojima se bavi Berlinski proces osigurava da regionalna saradnja i „evropeizacija“ Zapadnog Balkana ne budu apstraktni koncepti nametnuti od strane briselskih i domaćih birokrata, nego konkretne inicijative i mere na čiju sadržinu građani mogu imati uticaja i koje njihove živote mogu učiniti boljim. Jer samo kada građani učestvuju u političkim procesima na način na koji je to obezbeđeno kroz Berlinski proces, Zapadni Balkan prestaje da bude politički konstrukt i postaje region koji sarađuje.

Autorka je konsultantkinja i saradnica Western Balkans 6 Advocacy Group