Članica Multidisciplinarnog tima: Manir društva da se zločinac oslobodi krivice, a zločin relativizuje

Olga Manojlović Pintar kaže da su građani koji su dolazi i odavali počast nastradalima u Ribnikaru imali potrebu da razgovaraju i da se nađu na tom mestu, piše N1.

„Prvo pitanje koje smo postavili bilo je kako se sećaju svog osećaja tih dana, da li su naišli na adekvatan odgovor društva, i na koji način je to ostavilo posledice na njih. Činjenica je da većina ljudi je nezadovljna time da nije usledila sistemska podrška određenih organa i tela države koja su za to bila nadležna“, navodi.

Kako kaže, ono što je bilo najveće nezadovoljstvo većine ljudi sa kojima su razgovarali je medijski prostor koji je u potpunosti bio zaslepljen senzacionalizmom i priči o ubici i zločincu.

„Ova tragedija vrlo jasno pokazuje to kao manir ovog društva, da se zločinac ekskulpira (oslobodi krivice) i da relativizuje njegov zločin. Zato je i naziv „Buđenje“. Društvo kao da je u hibernaciji, da ne kažem komatoznom snu koji traje jako dugo. Ovo je poziv svima da njihov glas mora da se čuje. Ne postoji vredniji ili manje vredan glas. Potrebno je da ljudi povrate veru u važnost svog postojanja i da se strah da neko drugi treba da donosi odluke u njihove ime nekako raspriši“, objašnjava.

Dubravka Stojanović kaže da je danas u razgovoru sa građanima shvatila da kad ostavi cveće i zapale sveće ne mogu da odu kući, da im je potreban razgovor.

„Kiša kao da je dopinela težini i tuzi današnjeg dana. Građani su dolazili u Tašmajdanski park gde se deca iz Ribnikara igraju i ostavljali poruke kako se treba sećati ovog dana, kakav bi trebalo da bude Memorijal“, navodi Stojanović.

Kako kaže, često goorimo da je zakazao sistem, što je tačno, ali mora svako sebe da zapita zašto se neke grupe i organizacije nisu pokrenule.

„Multidisciplinarni tim je nasatao na inicijativu roditelja nastradale dece, dakle nije društvo njima pomoglo, oni su došli na ideju da je potrebno okupiti stručnjake. Mi pokrećemo taj dijalog i to je strašno tužno“, onjašnjava.

Ulaz ispred škole je uređen, navodi i dodaje da su zbog toga jako ponosni.

„Godinu dana ništa nije bilo urađeno sa tim ulazom u školu i to su uradili sami roditelji žrtava. To su te senke koje ne smemo da zaboravimo i to ju je velika odgovornost i društva i svih pojedinaca“, zaključuje.