foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/)Smena članova Saveta REM-a pre isteka mandata bila bi diskriminacija, a nije objašnjeno ni zašto ona predstavlja javni interes – tvrde članovi Saveta u inicijativi za ocenu ustavnosti odredbe novog Zakona o elektronskim medijima koja nalaže njihovu smenu do 4. novembra. Smenu su pred usvajanje novog Zakona dogovorili vlast i medijska zajednica, uz podršku međunarodnih organizacija.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) podnelo je nedavno inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe novog Zakona o elektronskim medijima (ZEM), na osnovu koje bi članovi aktuelnog Saveta ovog tela trebalo da budu smenjeni do 4. novembra.
U inicijativi, koju je Cenzolovka dobila od regulatora i Ustavnog suda, navodi se da se ova zakonska odredba kosi sa četiri člana Ustava Republike Srbije.
Članovima Saveta REM-a smeta što im se skraćuje mandat i time „uskraćuje vršenje javne funkcije pod jednakim uslovima”. Takođe, tvrde da nije jasno objašnjen opšti interes koji opravdava njihovu smenu.
REM kaže – diskriminacija, Šabić – nije retkost
Novi zakon propisuje redovne uslove za prestanak mandata članova Saveta: vreme trajanja mandata, smrt, razrešenje i podnošenje ostavke. Odredba koja nalaže smenu članova aktuelnog Saveta odnosi se isključivo na njih.
To, piše u inicijativi, narušava načelo jednakosti pred zakonom.
„Primenjivanje različitih kriterijuma za prestanak mandata za aktuelne i buduće članove Saveta, odnosno nepropisivanje jasnih kriterijuma za prestanak mandata aktuelnim članovima Saveta” iz REM-a ocenjuju kao – diskriminaciju.
Skraćivanje trajanja tekućeg mandata nije retkost i takvih primera već imamo u praksi, kaže za Cenzolovku advokat Rodoljub Šabić.
„Ne mislim da je takvo rešenje neustavno, sem kada bi zakonom bila skraćivana dužina mandata koja je utvrđena ustavom, što ovde nije slučaj.”
Šabić kaže da se inicijative za ocenu ustavnosti mogu komentarisati iz dva ugla:
Prvi mogući motiv je principijelan – želja da se u javnom interesu zaštiti ustavni princip koji nalaže da zakonske odredbe budu u skladu sa Ustavom. Drugi motiv je lični interes – želja da se zaštiti sopstvena pozicija ili pravo.
„Dosadašnja iskustva s višestruko neprincipijelnim postupanjem i ignorisanjem javnog interesa od strane aktuelnog Saveta REM-a, brojni s razlogom kritikovani postupci i propusti upućuju na zaključak da je u konkretnom slučaju reč o ovom drugom”, smatra Šabić.
Mirković: Da opšteg interesa nema, te odredbe ne bi bilo
Odredba o smeni sporna je za članove Saveta i iz ugla retroaktivne primene, jer su im mandati počeli pre njenog donošenja.
Ustav, međutim, propisuje da opšti akti mogu imati povratno (retroaktivno) dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona – što, tvrdi REM, u ovom slučaju nije urađeno.
Rodoljub Šabić kaže da ne zna pouzdano da li je Skupština u postupku usvajanja zakona, u skladu s poslovnikom, posebno odlučivala o postojanju opšteg interesa, „ali to je pitanje poštovanja poslovnika, a ne pitanje ustavnosti”.
U prilog postojanju opšteg interesa, Šabić ističe i da je ova odredba proistekla iz dogovora tri strane koje su učestvovale u procesu izmena medijskih zakona: novinarskih i medijskih udruženja, tadašnje premijerke Ane Brnabić i predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija, uz posredovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Ambasade Norveške.
Razgovori i dogovori u trouglu predstavnika vlasti, međunarodnih organizacija i nevladinog sektora kulminirali su na sastanku u oktobru 2023. godine, kaže Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i učesnik ovog procesa.
„Pregovori u vezi sa formulacijom koja se odnosi na smenu postojećeg i izbor novog sastava Saveta REM-a, nisu bili jednostavni, ali je na kraju pronađeno kompromisno rešenje da se to obavi u roku od godinu dana nakon stupanja na snagu novog ZEM-a.”
Mirković kaže da je „bitna smena postojećih i izbor novih članova Saveta REM-a – ne samo iz ugla medijske zajednice, već celokupnog društva – zbog nerada i nepoštovanja prethodnog i sadašnjeg Zakona o elektronskim medijima”.
On smatra da odredba zakona koja se odnosi na prestanak mandata razrešenjem, „daje više nego dovoljno osnova za smenu sadašnjeg saziva Saveta REM-a i izbor novog”.
Zakon propisuje da Narodna skupština može na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razrešiti člana Saveta, između ostalog, ako se utvrdi da je „nesavesno i nepravilno radio” ili „ako svojim delovanjem ugrožava ugled, samostalnost i nezavisnost Regulatora”.
„Njihova zakonita smena predstavljaće suštinsko zadovoljenje opšteg interesa. Da to nije slučaj, nikada ne bi postojala zakonska odredba proistekla iz sastanka vrha izvršne vlasti, predstavnika međunarodne zajednice i nevladine scene”, kaže Mirković.
Želja za promenom ili kupovina vremena
Savet REM-a odlučio je da podnese inicijativu za ocenu ustavnosti dan nakon lokalnih izbora u Srbiji.
„Brzina rada i odluka Ustavnog suda biće ključan pokazatelj da li se ikada iskreno želela bilo kakva promena na ovom polju ili je sve bila samo kupovina vremena, tokom koje se nikada nije ozbiljno razmatrala smena postojećeg i izbor novog Saveta REM-a”, kaže Saša Mirković.
Odluka na štetu inicijative REM-a, prema njegovom mišljenju, značila bi stvaranje preduslova za novi početak regulatora, dok bi odluka u skladu s inicijativom bila ozbiljan korak unazad.
„Odluka u korist aktuelnih članova Saveta REM-a dovela bi u pitanje smislenost budućeg učešća predstavnika medijske zajednice u procesima izrade medijskog zakonodavnog okvira i pokazala bi da učešće premijerke i posrednička uloga predstavnika međunarodne zajednice nisu dovoljan garant da ono što je dogovoreno neće vrlo brzo biti dovedeno u pitanje.”
Rodoljub Šabić ističe da „treba imati na umu i to da je Ustavni sud u praksi više puta pokazao nespremnost da vodi postupak, ili neverovatnu sporost u postupanju čak i u mnogo važnijim slučajevima. Zato je pitanje da li će odluke u ovom slučaju uopšte biti”.
Do prestanka mandata aktuelnih članova Saveta REM-a, po novom zakonu, ostalo je nešto više od četiri meseca.
„Do tada bi morali biti izabrani članovi novog sastava, ali neaktivnost ovlašćenih predlagača i relativno komplikovana procedura mogu imati za posledicu da 4. novembra starim članovima prestane mandat, a da novi ne budu izabrani”, kaže Šabić i dodaje da će ceo ovaj slučaj „verovatno još jednom potvrditi neozbiljnost i neodgovornost naše vlasti u vezi sa kreiranjem i primenom zakona”.
Cenzolovka je ranije pokušala da dobije komentar iz REM-a o upućenoj inicijativi, ali je predsednica Saveta ovog tela Olivera Zekić rekla da ne bi odgovarala na ta pitanja, „jer nema nameru da utiče na odluku suda”.
Ustavni sud potvrdio je Cenzolovci da je predmet po inicijativi formiran i da je postupak u toku.
Tekst inicijative REM-a možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
